Prihvatila ga je publika od Havaja do Južne Koreje, u SAD, Australiji, na Novom Zelandu, obožavaju ga na severu Evrope, u Finskoj, Norveškoj, ali i u zemljama u kojima ovaj instrument ima dugu tradiciju, u Francuskoj i Italiji.
Mladi umetnik smatra da naša narodna muzika možda jedina na svetu sadrži neku, kako kaže, dozu ludosti, što je posebno vidljivo na veseljima, na kojima se bez harmonike ne može. To je naša tradicija, jednostavno, ljudi su navikli na harmoniku u takvim situacijama, zbog toga ne treba žaliti, ali joj treba dati mesto koje zaslužuje, kaže Marić.
„Izvođenje narodne muzike na harmonici je nešto po čemu smo prepoznatljivi. Međutim, tako isto narodna muzika u Francuskoj i Italiji, gde je jako zastupljena harmonika, ima neku drugu vrstu kulture izvođenja, tamo se jako često solo harmonika nađe pred hiljadama ljudi u teatrima, velikim salama, to je kod nas retkost. Kod nas važi drugi sistem vrednovanja harmonikaške muzike“, kaže on.
Harmonika je izabrala njega, prvu je posudio od druga iz vrtića, ispala je iz kofera pred njim, odneo ju je kući i to leto svirao po ceo dan. Kaže da je našao nešto što ga je oplemenilo, što mu život čini interesantnim, zbog čega leže i budi se sa osmehom. Odskočna daska za svetsku scenu bila je pobeda na Svetskom kupu u harmonici u Norveškoj 2006. godine.
„Tamo me je video profesor iz Francuske Frederik Dešam, koji ima jednu od najjačih škola u svetu. Rekao mi je da dođem kod njega čim završim srednju školu, da tamo nastavim obrazovanje. Zatim sam završio master studije u Bratislavi, kod profesora Tibora Raca. Od tada, već 13 godina osam do deset meseci godišnje sam na putu, na turnejama“, priča Marić za Sputnjik.
Pobedio je na sva četiri velika svetska harmonikaška takmičenja, u svim kategorijama. Žao mu je što Srbi malo znaju za njega, ali oni koji se kreću u visokim svetskim krugovima ipak znaju. Tako se Marić nedavno našao kao glavna zvezda na zabavi još jednog Srbina koji je, za razliku od njega, veoma poznat i kod kuće, Novaka Đokovića.
„Oni su se oduševili ovim čime se bavim, jako im je drago da neko radi nešto drugačije tako uspešno, na svetskom nivou. Svirao sam na njegovoj zabavi u Monte Karlu, u njegovom restoranu ’Ekvita‘, jako smo se lepo družili, oduševljen sam činjenicom koliko je Novak dobar i ’normalan‘ čovek. Kako se okrenem iza sebe sve sam više zahvalan na činjenici da me je upravo harmonika dovela na mesta na kojima mogu da upoznam svetske ličnosti, da budem na mestima od Kenedi centra do Karnegi hola i drugih dvorana u kojima je mnogim umetnicima san da sviraju“, kaže mladić koji teško može da se seti zemlje u kojoj nije nastupao.
U opsežnom repertoaru, pored klasične i varijete muzike, mladi umetnik ima nešto sasvim novo i originalno. Reč je elektronskoj harmonici i elektronskom zvuku koji oslikava instrument u novoj perspektivi koja je u svetu sve više zastupljena.
Kinezi su posebno fascinirani njegovom muzikom, tamo je u toku ekspanzija harmonike, posebno električne, a Kina se najviše bavi i promocijom tog instrumenta. Samo prošle godine Petar Marić je imao četiri turneje po toj velikoj zemlji.
„Sada u aprilu ponovo idem na turneju po mnogim gradovima, oni stvarno ulažu u to. Tokom jednog koncerta ima recimo hiljadu ljudi i hiljadu kamera, oni sve snimaju, sve kopiraju, ulažu u to. Fanatici su i zaluđenici za harmoniku. Da ne pričam o tome koliko su zainteresovani za kupovinu ce-deova, sada pokrećem i svoj ’Maestro‘ brend garderobe i muzičkih elemenata, stalka za harmoniku za kinesko tržište, ali i za ceo svet“, kaže mladi umetnik.
Kao mali, dok je svirao klavirsku harmoniku, maštao je da se domogne takozvane dugmetare, koja ima više mogućnosti, a tada je, kaže, sanjao da ima instrument koji bi, pritiskom na dugme, snagom basa zatresao zemlju. I taj san mu se ostvario. Pobednik je Svetskog kupa i u električnoj harmonici, svira na instrumentu kuće ’Bugari Evo‘, čiji je promoter, ali i konsultant koji testira nove modele.
Naredne tri nedelje Petar Marić ima više od 20 koncerata u još jednoj zemlji koja izuzetno ceni njegov instrument, u Portugaliji. Slede novi nastupi u Kini i još jedna turneja po Sjedinjenim Državama, u kojima ga publika obožava.
„Pitam se kako je moguće da još nisam svirao u Rusiji, nadam se da će mi se uskoro ukazati prilika“, kaže na kraju razgovora za Sputnjik umetnik koji se nada da će i u svom rodnom gradu nastupati ove jeseni, o čemu pregovara sa CEBEF-om, Centrom beogradskih festivala.
