Sagovornik Sputnjika je izjavio da je NATO započeo operaciju u martu 1999. „sa ciljem da se zaustavi humanitarna katastrofa koja se tada odvijala na Kosovu“.
„Ova odluka je bila doneta nakon više od godinu dana borbi na Kosovu i neuspeha međunarodnih diplomatskih napora za rešavanje konflikta. Operacija NATO-a je usledila nakon više od godinu dana intenzivnih napora UN i kontaktne grupe, čiji član je bila i Rusija, za dostizanje mirovnog rešenja", rekao je činovnik.
Po njegovim rečima, SB UN je „više puta karakterizovao kršenje ljudskih prava na Kosovu i porast broja izbeglica, prognanih iz svojih domova, kao pretnju međunarodnom miru i bezbednosti". Prema podacima Alijanse, do kraja 1998. godine više od 300 hiljada ljudi sa Kosova su napustili svoje kuće.
„Sporazumi o prekidu vatre su kršeni, dok su pregovori zašli u ćorsokak. Uzimajući u obzir porast krize primena sile NATO-a je bilo potrebna i legitimna", naveo je sagovornik.
U Alijansi smatraju i da je cilj operacije bila da se „stavi tačka na sve ratne akcije i represije protiv civila na Kosovu, da se osigura povratak izbeglica i dozvoli pristup humamnitarnim organizacijama“.
„Vazdušna kampanja je postigla cilj. U junu 1999. godine Savezna republika Jugoslavija je pristala da povuče svoje snage sa Kosova. Nasilje je prekinuto i izbeglice su mogle da se vrate kući", izjavio je činovnik Alijanse.
Po njegovom mišljenju, međunarodni kontingent KFOR je kasnije „pomogao u osiguranju bezbednosti na Kosovu i u regionu u celini".
