Ova odluka je stigla sa samog vrha poljske političke elite — iz predsedničkog kabineta. Razlog zašto je Andžej Duda odlučio da ne pozove ruskog predsednika Vladimira Putina na ceremonuiju, koja će biti održana u septembru u Gdanjsku, bio je što Poljska namerava da održi manifestaciju „u krugu država sa kojima danas sarađuje na dobrobit sveta, zasnovanog na poštovanju međunarodnog prava i suvereniteta“.
Štaviše, šef kancelarije poljskog predsednika Kšištof Ščerski je, obrazlažući ovu odluku, pored Nemačke nazvao agresorom i Rusiju, budući da je na početku Drugog svetskog rata, kada je Nemačka napala Poljsku, jedan deo njene teritorije pripao Trećem rajhu, a drugi Sovjetskom Savezu. Međutim, indikativno je da će na manifestaciju uprkos tome biti pozvani baš svi lideri NATO-a i EU, što znači da će na ceremoniji biti prisutna i Nemačka.
Politikolog Aleksandar Asafov ovu odluku objašnjava time što je praktično celokupan politički estabilšment u Varšavi, uključujući vladajuću partiju „Zakon i pravda“, baziran na antiruskim stavovima. Sve je ovo, kaže on, neophodno kako bi se pokazala maksimalna lojalnost Americi, od koje lider partije „Zakona i pravde“ Jaroslav Kačinjski i predsednik Andžej Duda očekuju da će konvertovati poljsku ljubav u konkretnu novčanu korist.
„Baš zato su i spremni da iznova i iznova vrše reviziju istorije, odnosno hornologije kako se odvijao Drugi svetski rat, namerno umanjujući podvige Crvene armije i sve ono što su Krasnoarmejci učinili za poljski narod. Znamo da spomenici palim vojnicima Crvene armije stalno bivaju oskrnavljeni po čitavoj Poljskoj, pogotovu u poslednjih nekoliko godina. Ali, ipak znamo i da običan i dobronameran poljski narod samostalno održava i čisti spomenike, donosi cveće i pali sveće“, ukazuje.
Međutim, Asafov navodi da bez obzira što je Nemačka pozvana, mora se ipak imati u vidu da Poljaci i njihov politički establišment i dalje imaju brojne zahteve na račun zvaničnog Berlina, te da se makar jednom u pola godine pomene pitanje ratnih reparacija i isplate odštete za sva razaranja koje je Nemačka izazvala u Poljskoj tokom Drugog svetskog rata.
Situacija je potpuno paradoksalna, ocenjuje Asafov, sa jedne strane Poljaci traže novac za štetu pričinjenu tokom rata, a sa druge strane pozivaju delegaciju zemlje protiv koje su ratovali. Ali, ovaj paradoks nikada nije smetao poljskim vlastima, kao što ni danas ne smeta sadašnjem predsediku Jaroslavu Kačinjskom i njegovom okruženju da govore kako je navodno „zla Rusija putem svojih špijuna oborila avion kojim je leteo tadašnji predsednik Poljske Leh Kačinjski“, dodaje.
Asafov podseća i na skandal oko izgradnje memorijslnog centra Sobibor, kada je Rusija prvo bila pozvana da učestvuje, a potom izbačena iz projekta. I Boris Rožin, ekspert Centra za vojno-političku žurnalistiku, saglasan je sa stavom da je u pitanju tipično ponašanje poljskih vlasti koje konstantno optužuju Rusiju u okvirima „antisovjetske mitologije“.
„Svoje stavove poljske vlasti realizuju najvećim delom putem uništavanja spomenika palim sovjetskim borcima koji su oslobađali Poljsku od Nemaca. Takođe, to ponašanje smo takođe mogli videti i kada su se veoma loše poneli prema ruskoj delegaciji koja je prisustvovala obeležavanju godišnjice u Aušvicu. Nepozivanje ruske delegacije na obležavanje početka Drugog svetskog rata je samo još jedan takav korak u nizu i pokazuje krajnji stepen rusofobije“, tvrdi on.
Rožin dodaje i da će ovakav pravac poljske politike, prema njegovim mišljenju, biti još dugo prisutan u poljsko-ruskim odnosima.
Inače, po ovom pitanju oglasila se i zvanična Moskva, koja je ocenila da poljske vlasti sistematski falsifikuju hroniku Drugog svetskog rata, ignorišući istorijsku logiku.
„Uprkos odlučujućem i nesumnjivom doprinosu naše države porazu Hitlerovog Rajha i oslobađanju Poljske od nacističkih okupatora, u toj postavci nema mesta za Rusiju“, navelo je Ministarstvo inostranih poslova Rusije.
