Petnaest godina od divljanja Albanaca nad Srbima koje je rezultiralo masovnim martovskim progonom srpskog naroda sa Kosova i Metohije, situacija na terenu je takva da je strepnja da bi tako nešto moglo da se ponovi realna. To ne misli samo srpska već i međunarodna javnost.
Sagovornici Sputnjika iz Italije, Slovenije i Rusije dele ovaj strah. Oni su učestvovali na Međunarodnoj konferenciji „Kosovo i Metohija u novoj Evropi“ u organizaciji pokreta „Zavetnici“, posvećenoj osvrtu na kosovsko-metohijsko pitanje u novim geopolitičkim prilikama.
Stefano Pavezi, predstavnik italijanske parlamentarne partije „Liga“ i član Odbora za preispitivanje odluke od priznanju Kosova, kaže da godinama posećuje Kosovo i da veruje da je vrlo moguće da se 17. mart ponovi.
„Kako se stvari sada dešavaju, uveren sam u to. Kao primer navešću samo šta se desilo u poslednjih nekoliko dana. U Velikoj Hoči je spomenik srpskim žrtvama srušen, u Orahovcu je ponovo uništeno groblje, i to je dokaz da je pogrom opet moguć, navodi on.
Njegov kolega, istoričar Stefano Bonilauri, dodaje da je tragično to što ni do danas nisu razotkriveni počinioci.
„Kosovo nije samo srce Srbije već i ogledalo Evrope. Činjenica da niko nije odgovarao za ono što se desilo jednom narodu pred očima celog sveta sramota je za međunarodnu zajednicu“, izjavio je on.
Sergej Gavrilov, predsednik odbora ruske Dume, podsetio je na to da su Rusija i Srbija bratske zemlje koje jedna drugu podržavaju.
„Problemi su jasni, razlike na Kosovu i dalje postoje, od kulturnih i verskih, i ja verujem da situacija nije dobra i da je sve moguće“, izjavio je on.
Njegov sunarodnik Andrej Getmanov iz Internacionalne partije Rusije i član nove inicijative „Evroprogres“ napominje da postoji velika tenzija između dva naroda.
„Ako se u to umešaju neke snage sa strane, vrlo lako može da se desi novi 17. mart“, precizan je on.
Jedini koji ne veruje da je moguće da se tako nešto ponovi je Jani Ivanuša, narodni poslanik u Sloveniji i potpredsednik Slovenačke nacionalne stranke.
„Ipak su stvari odmakle toliko da postoji neka objektivnost i da se to ne može ponoviti. Treba se bazirati na međunarodno pravo i iza njega stati. Teško je reći da li će se krivci za ono što se desilo 17. marta 2004. Srbima na Kosovu ikada naći, jer ako dosad niko nije odgovarao, ne mislim ni da će ubuduće.
Stefan Stamenkovski, predsednik „Zavetnika“, podsetio je da je cilj njihove konferencije da se sete svih srpskih žrtava sa Kosova i Metohije.
„Centralna tačka etničkog čišćenja Srba bio je 17. mart. Spaljeno je sve srpsko, sa ciljem da se Srbima pošalje poruka da nisu dobrodošli na Kosovu i Metohiji. U ovih 15 godina se ništa nije promenilo, represija nad Srbima i dalje postoji, i naš je cilj da se široj evropskoj javnosti predstavi sve šta se dešava Srbima na Kosmetu. Ovo je teška godina za Srbiju, ali i godina u kojoj se primećuje da Evropa pokušava da nas razume i gde se u većini država u Evropi rađa ideja o povlačenju priznanja nezavisnog Kosova“, navodi on.
