Tema kojom se Šenan vodio kada je u četvrtak predstavio vojni budžet SAD, „takmiči“ se, kako navodi agencija, s drugim problemima sa kojima je suočen američki predsednik Donald Tramp.
Tokom rasprave o budžetu, više vremena se razgovaralo o zidu na južnoj američkoj granici s Meksikom ili o finansiranju dela zida iz vojnog budžeta, nego o spoljnoj politici, uključujući i sukob u Siriji ili vojno nadmetanje s Kinom, Rusijom ili Severnom Korejom.
Šenan nije prvi ministar odbrane koji je zabrinut zbog Kine, a dešavalo se da su i ministri u administraciji bivšeg predsednika Baraka Obame zatražili obrt u američkoj politici prema Kini.
Šenan Kinu posmatra kao gorući problem, koji je izašao van granica vojne moći i postao prioritet dve najjače stranke u SAD.
„Previše dugo ignorišemo ovaj problem. Kina agresivno modernizuje svoju vojsku, sistematski krade naučne i tehnološke dokumente i pokušava da pronađe vojnu prednost kroz strategiju kombinacije civila i vojske“, stoji u predlogu budžeta Šenana, koji za Pentagon traži 718 milijardi dolara.
Budžet predviđa 25 milijardi za nuklearno oružje u 2020. godini, a za cilj ima da očuva prednost u odnosu prema Kini. AP navodi da Kina ima dosta manji arsenal nuklearnog oružja od SAD, ali da on značajno raste.
Šenan je takođe naveo i druge napretke koje je postigla Kina, uključujući i hipersonične rakete, koje se mogu koristiti protiv SAD, a protiv kojih Amerika nema adekvatnu odbranu.
„Kasnimo. Bili smo spori u sustizanju u poljima kao što je sprečavanje Kine u njenim regionalnim ambicijama, uključujući i napore da u potpunosti kontroliše Južno kinesko more, na koje prava polaže i još nekoliko zemalja“, rekao je Šenan, prenosi AP.
Pojedini analitičari smatraju da su Šenan i Pentagon preuveličali pretnju koju Kina predstavlja.
