Tokom Studentskih igara u Krasnojarsku, u Parku Univerzijade na ostrvu Tatišev radilo je i etno selo, gde su posetioci mogli da se upoznaju sa tradicijom etničkih grupa koje žive u trom delu sveta. Među predstavnicima severnih naroda bila je i Lidija Aksjonova, viša naučna saradnica Tajmirskog muzeja u Dudinki, gradu koji se nalazi u Krasnojarskom kraju, iza Arktičkog polarnog kruga. Ona je unuka šamana.
Prema verskim uverenjima šamanizma, šaman je osoba koja je u stanju transa sposobna da komunicira sa duhovima, leči bolesti i ima određene moći. On je nešto poput vrača.
U svakom rodu Nganasana postojao je šaman. Šaman je, pre svega, bio posrednik između sveta ljudi i sveta duhova. On je bio poštovan i cenjen čovek, koji je imao i određene moći. Njemu su se svi obraćali i od njega su tražili savete. Kako on kaže tako su i radili. Šaman je imao mnogo funkcija. On je mogao, na primer, da nađe čoveka koji je nestao u tundri ili je upao u purgu, snažan vetar praćen snegom, koja se dešava na području Sibira. On je mogao trudnici da predskaže da li će dobiti sina ili ćerku. Predviđao je stvari i događaje. Njemu su dolazile i žene da ga pitaju koje ime detetu da daju. Ako šaman nešto odobri, biće dobro. Pored toga, on je bio i lekar. Ranije nije bilo lekara, a on je svojim šamanskim moćima mogao da izleči ljude, priča Aksjonova.
Ima li danas šamana?
— U mojoj porodici ih više nema. U mom rodu ima muškaraca, ali njih to uopšte ne interesuje i ne žele time da se bave. Nakon što su mi umrli deda i stric to je utihnulo. A ja se bavim istorijom svog roda, o čemu sam objavila knjigu.
Da li se šaman postaje rođenjem ili se to „zvanje“ stiče?
— Kao prvo, šamani moraju biti iz šamanskog roda, ali ne postaje svako šaman. Ne može čovek samo da poželi i tek tako da postane šaman. On mora da prođe neobičnu, tzv. „šamansku bolest“. On je mogao mesecima, godinama da boluje od te bolesti. To jest, on je mogao da bude, recimo, nedeljama u stanju spavanja — makar to tako izgleda običnim ljudima — ili da ode u tundru i da se posle nedelju dana vrati čitav, živ i zdrav. Prema pričama, duhovi-pomoćnici njega uče svemu, kao na primer kako da zatvorenih očiju pronalazi izgubljene stvari i, generalno, uče ga svim tim veštinama kojima on mora da vlada.
Da li samo muškarci mogu da postanu šamani ili to mogu biti i žene?
— To mogu da budu i žene. U mojoj porodici je starija sestra mog dede bila šamanka…
S obzirom da ste vi potomak šamana, imate li vi neke moći?
— Ne. Ja zapravo osećam da u meni nešto postoji, ali time se treba baviti, to treba razvijati, na tome treba raditi. I drugi mi čak govore i često me pitaju: „Da Vi slučajno niste šamanka?“. Govore da osećaju moju energiju i da osećaju da nisam običan čovek (smeh)“, kaže Aksjonova.
Poluostrvo Tajmir, odakle je naša sagovornica Lidija Aksjonova, najseverniji je deo evroazijskog kontinenta. To je najveće poluostrvo u Rusiji, koje se prostire na 400.000 kvadratnih kilometara. Ta teritorija pripada ruskom Krasnojarskom kraju.
Tajmir karakterišu duge hladne zime, s temperaturama koje idu do minus 62 stepena Celzijusa, i kratka prohladna leta. Često duva purga, koja ponekad traje i nekoliko nedelja. Tamo praktično uvek duvaju jaki vetrovi.
Nganasani, etnička grupa kojoj pripada Aksjonova, najseverniji su narod Evroazije. Procenjuje se da ih danas ima oko 800. Oni su dugo živeli kao nomadi, ali sada veći deo tog naroda živi u selima oko Dudinke. Samo stotinjak njih živi od lova i ribolova u tundri, uglavnom u izvorima reke Dudipte.
