Dalje ruke od patrijarha Pavla!

Nije to borba za ženska prava. To je podla, neukusna, infantilna predstava kojom se ne brani stav, ideja niti ostvaruje hrabra misija, već se vređa, srozava, ponižava.

Do juče potpuno nepoznata, a od juče spremna za potpuni zaborav — feministička organizacija Levi samit Srbije izvela je skandalozno primitivnu akciju u centru Beograda.

Najužasniji deo igrokaza odigrao se ispred Crkve Svetog Marka.

Jurišnice iz Levog samita tu su se drznule da obuku spomenik patrijarhu Pavlu u ljubičastu kecelju na kojoj je pisalo — Abortus je žensko pravo.

Ne znamo čija prava anonimne feministkinje štite, ali je činjenica da je abortus u Srbiji pravno dozvoljen.

A činjenica je i da skrnavljenjem spomenika najnespornijoj i najsabornijoj savremenoj srpskoj ličnosti, agresivne borkinje nisu pomogle nijednoj ženi u Srbiji. Već su same sebi presudile svojim nedelom.

Pokušale su usiljenom ekstravagancijom da unize i upokojenog srpskog patrijarha Pavla.

Da i njega, koji je za života, miran, blag i dosledan do kraja, bio iznad svih naših podela i unutrašnjih ratova — uvuku u današnju septičku jamu, gde se odvijaju nemilosrdne bitke ostrašćenih vojski.

​U kaljugu društvenih mreža okačili su tako „ponosno“ i fotografiju patrijarha Pavla sa ljubičastom keceljom. Da se i o njemu i po njemu izlivaju gnevne poruke virtuelnih kiborga koji žive i truju na tviterima, fejsbucima i ostalim instagramima.

Na sreću, slabi, nemoćni i mizerni su ti napadi na patrijarha Pavla, koji nas gleda. I sa Tašmajdanskog parka.

Tanki, banalni i sramotni su ti pokušaji da se zaprlja i sroza onaj ko, iako nije više među nama, još čuva suštinsku duhovnu vertikalu zemlje.

Ne može to sve ni na koji način da zamuti sećanje i kolektivni osećaj srpskog naroda prema svom višegodišnjem duhovnom vođi.

Ali, u vreme kad se gube svi kompasi, kad se javne i internet polemike pretvaraju u bezumno bljuvanje, kad nestaju svi kulturološki i vrednosni stubovi, moramo da poručimo:

„Dalje ruke od patrijarha Pavla!“

​On tome ne pripada. On ne može biti meta ni domaćih ni stranih propovednika „ljudskih prava“ i njihovih oponenata. Njega nećete uvući u igru.

Sličnim ljubičastim keceljama, „inventivne“ slobodarke obukle su i spomenike Nikoli Tesli, Borislavu Pekiću, Josifu Pančiću, Dositeju Obradoviću, Jovanu Cvijiću.

Tek da se, uz nezaboravnog crkvenog poglavara, „udare“ i veliki naučni, književni, prosvetiteljski stubovi Srbije.

Niko ne sme da ostane nevin.