I tradicionalni britanski saveznici kao i „najlošiji đaci“ Unije koji, po pravilu, „izdvajaju mišljenje“ od ostatka družine, saglasni su sa uslovima izlaska Ujedinjenog Kraljevstva koje je ispregovarala (ako je ispregovarala) britanska premijerka Tereza Mej.
Naučni saradnik Instituta za evropske studije u Beogradu dr Aleksandar Gajić kaže za Sputnjik da EU, pre svega, poštuje činjenicu da je napušta Velika Britanija. Unutar Unije postignut je konsenzus pod kojim uslovima Britanija može da istupi iz tog bloka, u skladu sa izlaznom strategijom definisanom Lisabonskim sporazumom.
„Pre svega, reč je o tome da postoji konsenzus između najvećih zemalja EU, Nemačke i Francuske, o uslovima izlaska Velike Britanije. Mislim da su ostale zemlje bile manje-više primorane da slede tu poziciju koju su zauzeli Berlin i Pariz, odnosno da se odnos o uslovima izlaska Velike Britanije formulisao, pre svega, pod dominantnim nemačkim uticajem“, kaže Gajić.
Ostale evropske zemlje su im se iz svojih internih odnosa sa Nemačkom i Francuskom priklonile, tako da ne postoje neki posebni razlozi svih država zbog kojih bi sve one bile na istoj liniji, nego to je jedna pozicija koja je zauzeta između dve dominantne članice, a ostale su, iz svojih interesa, prinuđene da im se povinuju.
Gajić dodaje da je jedinstven stav delimično rezultat straha da bi još neka država mogla da krene putem Velike Britanije. Uz to, aktuelan je i plan za redefinisanjem EU koji „prilično bezuspešno“ pokušavaju da nametnu Nemačka i Francuska.
„Ostale države EU žele neki vid redefinisanja uz očuvanje nekog dela sopstvenog suvereniteta ili njegovog vraćanja na viši nivo nego što je ranije bio, ali drže te stvari u rezervi, čekajući da vide da li Francuska i Nemačka mogu da redefinišu model EU koji bi njima bio prihvatljiv. Upravo porast evroskeptičnih partija u svim ovim državama, pa i u Nemačkoj i u Francuskoj, pokazuje da žele neki drugačiji vid redefinisanja od ovog koji bi oficijelni Pariz i Berlin ponudili“, ističe Gajić.
Nijedna od „buntovničkih“ država još nije iznela zvaničan stav o izlasku iz EU jer one žele da Unija počne da funkcioniše na drugi način i zato čekaju da vide kuda će to ići, dodaje naš sagovornik. Nezadovoljne države ne žele da povlače ishitrene poteze jer vide da su odnosi u međunarodnoj politici vrlo turbulentni i neizvesni i zato žele da pametno procene kako će se stvari dalje odvijati.
Međutim, svi u EU, uključujući i briselsku elitu, obazrivi su prema mogućnosti da bi još neko mogao da krene putem Velike Britanije, smatra naš sagovornik.
„Ali, postoji i neizvesnost sa čime bi se neka druga država susrela ako bi se odlučila na takav potez, kad se Britanija koja je velika i moćna država našla u jednoj tako komplikovanoj situaciji, u krajnje neizvesnim uslovima gde je prošao rok, gde nisu prihvaćeni uslovi, da se ne zna da li će se prolongirati njihov izlazak ili neće. I druge države mogle bi da se nađu u sličnoj situaciji i zbog toga, takođe, postoji jedna bojazan i želja da se tom konsenzusu pridruže“, zaključio je Gajić.
