Lokalno stanovništvo nije želelo ovu stanicu u svojoj sredini i od samog početka realizacije projekta organizovalo je proteste. Prvi su organizovani još 2012. godine protiv postavljanja sistema, jer on negativno utiče na životnu sredinu. Odnos Sicilijanaca prema ovom sistemu se, s obzirom na to da je američki, može opisati engleskim akronimom NIMBY (ne u mom dvorištu).
Tim povodom, Sputnjik je razgovarao sa Rinom Stranom, predstavnikom organizacije „No MUOS“ i regionalnim rukovodiocem Fonda divlja priroda na Siciliji.
Prvi sporovi su počeli zbog toga što je sistem postavljen usred nacionalnog parka. Da li i kako sistem MUOS utiče na životnu sredinu?
— Apsolutno utiče, jer je izgrađen usred zaštićene zone nacionalnog parka Sugereta di Nišemi. Dozvolili su da se poravna i prekopa celo brdo, što je svakako dovelo do uništavanja rastinja, čitava teritorija sada deluje potpuno opustošeno. Ne želim da ulazim u politiku, ali zamislite samo da u američkom Velikom kanjonu Kolorada ili nekom sličnom nacionalnom parku izgrade nešto nalik ovome? Ne bi im palo na pamet! Oni se tamo brinu o svojoj okolini, a očigledno da u Italiji ne uvažavaju njenu teritoriju.
Mora se takođe razumeti i razlog nastanka ovog problema. Njega su stvorili naši političari. Kada govorimo o tome da su Amerikanci uništili okolinu, oni nam odgovaraju: „Izvinite, mi smo tu postavili stanicu jer ste nam vi to dozvolili“. Odnosno, krivica leži na onome ko je inicijalno dao dozvolu koja nije u skladu sa sicilijanskim zakonima.
MUOS je visokofrekventni uskopojasni satelitski sistem. Da li je kao takav opasan po zdravlje?
— Opasnost koju sa sobom nosi ovaj satelitski sistem se sastoji u tome što antene grade isuviše mali ugao nagiba u odnosu na horizont, a jedna od tri antene, usmerena na Kjaramonte Gulfi u pokrajini Raguza, može dodatno da uzrokuje probleme jer je pod uglom od samo 15 stepeni. Zbog toga protok talasa iz ove antene prelazi preko aerodroma Komizo i upućuje se na grad Kjaramonte. U slučaju seizmičke aktivnosti (a teritorija na kojoj se sistem nalazi na skali verovatnoće zemljotresa ima 3-4 boda, od maksimalnih 5), pa zbog fluktuacija, snop talasa mogao bi da prođe kroz grad i uzrokuje ozbiljnu štetu po zdravlje lokalnog stanovništva. Treba napomenuti još jednu stvar: signal ovog sistema je jednostran i mnogo uži u odnosu na tradicionalne antene, stoga je mnogo precizniji i opasniji.
Zahvaljujući mojim prijateljima naučnicima, koji su sproveli nekoliko merenja, došli smo do zaključka da MUOS svojim elektromagnetnim poljem značajno utiče na okolinu. Podaci se mogu naći ovde.
MUOS se nalazi na široj teritoriji, na kojoj se dodatno nalaze prijemne stanice i antene za vojno-morsku komunikaciju NRTF br. 8, a koja pripada američkoj mornarici. Na ovom potezu se nalazi dodatnih 46 antena svih mogućih tipova. Neke se više ne koriste, a neke još uvek funkcionišu. Sve ove antene su decenijama izazivale elektromagnetno zagađenje. Na taj način, glavni problem nije u sistemu MUOS, već u tome što ovaj „park antena“ dodatno dovodi do zračenja i taj se efekat umnožava, pa je elektromagnetno zagađenje još veće.
Antena VERDEN jedna je od ovih 46 i početkom 2000. je bilo pokrenut krivični postupak u oblasti Lacio, jer je prethodno izbio skandal. Ova antena je izazvala nagli skok broja obolelih od raka i leukemije. Do istog zaključka su došli i veštaci — autori izveštaja koji je bio uključen u krivični postupak o ubistvu sa predumišljajem pre pet godina. Postupak je pokrenut nakon nekoliko smrtnih slučajeva u Čezanu, pošto je utvrđeno da postoji korelacija između delovanja elektromagnetnih talasa i rasta broja dece mlađe od 14 godina obolele od leukemije i malignih tumora. O ovome je pisao i italijanski list „Republika“.
U radijusu od 150 metara, 137 ljudi je umrlo od tumora. Zato se može reći da se mi ne borimo samo protiv MUOS-a, već protiv svih tih „antena smrti“ koje se nalaze u oblasti koja pripada američkoj mornarici.
