Alfjorov je jedan od učesnika u trci između nekadašnjeg Sovjetskog saveza i SAD po pitanju razvoja poluprovodničkih lasera, što je otvorilo vrata u potpuno novi svet elektronike.
Naime, on je prvi otkrio tehnologiju koja je omogućila kasnije stvaranje laserskih plejera i diskova, mobilnih telefona, solarnih baterija i laserskih „skalpela“.
On je zaslužan i za otkriće optičkog vlakna bez koga ne bi bilo interneta, ali i mnogih drugih kosmičkih tehnologija.
Zbog svojih otkrića zajedno sa Herbertom Kremerom, 2000. godine dobio je Nobelovu nagradu za fiziku „za razvoj poluprovodničkih heterostruktura korišćenih u optoelektronici i elektronici velikih brzina”.
Bio je zamenik predsednika Ruske akademije nauka (RAN) od 1991. do 2017. godine, a ujedno i predsednik Prezidijuma naučnog centra RAN u Sankt Peterburgu. Istovremeno, bio je i poslanik ruske Državne dume u okviru Komunističke partije Rusije.
Rodio se 15. marta 1930. godine u Vitebsku, sadašnjoj Belorusiji.
Inače, Alfjorov neće ostati upamćen samo zbog svojih otkrića, već i zbog svoje plemenitosti ali i posvećenosti razvoju ruske nauke, ocenjuju ruski mediji.
