Odbijanje Prištine da se povinuje zahtevu Amerike da ukine ili bar suspenduje takse koje je uvela Srbiji, prema pisanju kosovske štampe, može da dovede do ozbiljnijih sankcija Kosovu, a jedna od njih je i navodno povlačenje američke vojske sa Kosova i zatvaranje njihove najveće vojne baze u Evropi — Bondstil.
Da li je ova pretnja realna?
Profesor dr Mitar Kovač, general-major Vojske Srbije u penziji i predsednik Evroazijskog bezbednosnog foruma, uveren je da je u pitanju samo simbolično upozorenje.
„Sigurno je da se ne radi o realno zasnovanoj nameri, jer je čitav rat na Kosovu inspirisan time da Amerika na Balkanu i na jugoistoku Evrope dobije takozvani nosač aviona na kopnu koji je besplatan i za koji će dobiti garancije korišćenja na duže vreme“, kaže naš sagovornik.
Kovač napominje da su prostori Makedonije, Albanije, takozvane države Kosovo i Crne Gore operativna osnova koju Amerika sagledava na duže staze kao svoj strateški interes u Evropi i prostori na kojima će moći da instalira svoju opremu i efektive u budućnosti vezane za kontrolu Sredozemlja i Kaspijskog basena, kao i za dalji nastup prema Rusiji.
„Tako ova pretnja Albancima ima jednokratnu upotrebu i sigurno je da Amerika ima drugih mera koje može da primeni da bi urazumila deo prištinskog rukovodstva oko njihovih poteza i odnosa prema pregovorima. Zato tvrdim da je ovo namenjeno samo javnosti, jer ne verujem da bi bilo ko u kosovskom rukovodstvu smeo da se suprotstavi otvorenoj ili zatvorenoj pisanoj pretnji Amerike. Mislim da to nije ozbiljno preneseno ni u razgovorima Albancima i zato se oni ovako i ponašaju“, uveren je profesor Kovač.
Po njegovim rečima, realne političke poruke se ne šalju preko medija, a ovakva odluka o pomeranju snaga je vrlo ozbiljna odluka koja se ne bi ovako saopštavala.
„Konačnim rešavanjem statusa Kosova Amerika upravo traži garanciju da će se Srbija odreći tog prostora, kako bi mogla legitimno tu da upravlja. Nije slučajno što mnogi analitičari Kosovo nazivaju novom američkom državom u Evropi“, navodi on.
Amerika neće napuštati tu najbitniju centralnu geostratešku tačku na jugoistoku Evrope, zaključuje dr Kovač. Jer sve ono što SAD ne mogu od strateških sredstava da instaliraju u Mađarskoj ili Nemačkoj — rakete kratkog i srednjeg dometa i nuklearne projektile i elemente sistema protivraketne odbrane — moći će da instaliraju u ovim državicama na jugoistoku Evrope — Albaniji, Makedoniji, delu Kosova i u Crnoj Gori.
I predsednik Stranke pravde i pomirenja Muamer Zukorlić komentarisao je danas najavljenu mogućnost da SAD povuku svoje snage sa KiM, rekavši da on ima informacije da se Amerikanci povlače iz Bondstila, ali da će praviti novu bazu severnije. Međutim, on nije mogao da potvrdi da je ova informacija pouzdana.
Amerikanci, nezvanično, imaju još jednu bazu na severu Kosova i Metohije — Noting hil u blizini Leposavića, ali ona se za razliku od Bondstila „vodi“ kao baza Kfora.
Kamp Bondstil je najveća američka vojna baza izgrađena posle Vijetnamskog rata bilo gde u svetu, a smatraju je zbog svoje funkcionalnosti za najveću američku bazu u Evropi. Uživa eksteritorijalnost i potčinjava se samo Pentagonu.
SAD trenutno imaju oko 650 vojnika na Kosovu u sastavu Kfora, uglavnom smeštenih u Bondstilu. Formalno, Bondstil služi kao sedište Višenacionalne operativne grupe „Istok“ pod komandom SAD, ali njen pravi značaj daleko prevazilazi zadatke mirovnih jedinica Kfora. Izgradnja kompleksa počela je 1999, odmah posle NATO bombardovanja Jugoslavije i ulaska američkog vojnog kontingenta na teritoriju Kosova. Bondstil su tajno gradili američki vojni inženjeri i stručnjaci privatne kompanije „Kellogg, Brown and Root Corporation“ (KBR), kojoj je povereno i opsluživanje baze posle izgradnje.
U toku radova bilo je potrebno raskopati dva brda i popuniti uvalu između njih. Baza je počela sa radom u leto 2000. godine. Zauzima površinu od 3,86 kvadratnih kilometara, nepravilnog je oblika, a njen obim iznosi oko 11,3 kilometra. U bazi ima oko 300 objekata, a među njima su infrastruktura za stacioniranje helikopterskih, artiljerijskih i tenkovskih jedinica, autonomni sistem snabdevanja električnom energijom i vodom. Ukupna dužina puteva iznosi 25 kilometara. Kompleks je opasan zemljanim i betonskim štitom dugim 14 kilometra sa bodljikavom žicom i 11 osmatračnica.
Značaj baze Bondstil u okviru vojnopolitičke strategije SAD u jugoistočnoj Evropi postaje jasniji ako se pogleda geografija sličnih kompleksa u regionu. Što se tiče Kosova, Amerikanci pored Bondstila mogu da računaju i na bazu Film-Siti, koja pripada snagama Kfora. Pa ipak, u poređenju sa Bondstilom, njene mogućnosti su daleko skromnije. Jer i sa pravnog gledišta, taj objekat ne koriste samo Amerikanci, nego i jedinice drugih članica NATO-a, što Pentagonu ograničava prostor za manevar.
Još važnija je činjenica da se objekti SAD na Kosovu nalaze u centru vojne i teritorijalne „osovine“ koja se proteže od Italije prema Turskoj. Vojne baze SAD na italijanskoj teritoriji glavni su kompleksi takve vrste koje Pentagon ima u regionu južne Evrope. Potencijal tih baza (pre svega vazduhoplovne vojne baze u Avijanu) bio je intenzivno korišćen za bombardovanje Jugoslavije 1999. Međutim, gledano u širem kontekstu, mogućnosti tih objekata su ograničene. Što se, pak, tiče američke vazduhoplovne vojne baze Indžirlik u Turskoj, ona je pre svega prilagođena za operacije SAD u regionu Bliskog i Srednjeg istoka.
