Osnovu filmskog scenarija čini priča o životu pukovnika Rajevskog, koji je u sastavu ruskog dobrovoljačkog korpusa otputovao na Balkan da bi učestvovao u oslobodilačkom ratu Srba protiv Turaka. Nikolaj Rajevski je poginuo u Srbiji, u boju s Turcima, 20. avgusta 1876. godine.
Autori filma porede biografije pukovnika Rajevskog i Tolstojevog junaka Alekseja Vronskog. Poredeći književni tekst, opis glavnih likova i činjenice iz realnog života Rajevskog, autori filma potvrđuju verziju prema kojoj je upravo Nikolaj Rajevski Mlađi, unuk proslavljenog generala iz Borodinske bitke, postao prototip za jednog od najpopularnijih književnih likova u istoriji svetske književnosti.
Filmsko istraživanje prikazuje rusku istoriju i kulturu 19. veka, razloge zbog kojih je izbio Rusko-turski rat, a govori i o slovenofiliji, dobrovoljačkom pokretu, oslobodilačkom pokretu na Balkanu i raspoloženju u ruskom društvu, bez čije analize nije moguće shvatiti uzroke Rusko-turskog rata.
U razgovoru s rediteljem Mihailom Jolkinom pokušali smo da otkrijemo da li je pukovnik Rajevski zaista bio inspiracija za velikana svetske književnosti, kao i zbog čega je tema učešća Rusa u oslobođenju balkanskih naroda od Turaka aktuelna danas.
Grof Rajevski bio je ličnost dovoljno interesantna da nadahne velikog Tolstoja. Čime je taj čovek nadahnuo Vas?
— To da je Rajevski bio prototip za grofa Vronskog je samo jedna od verzija među istoričarima, najpopularnija i najverovatnija. Kako je bilo zaista, ne znamo, jer nijedan od Tolstojevih junaka nije jednoznačan. Mi verujemo da je najveći deo lika i karaktera Tolstojevog Vronskog preuzet iz života Rajevskog, ali ne možemo to da tvrdimo s dubokim uverenjem. O tome govore i učesnici u filmu, i to je i dan-danas predmet rasprava teoretičara književnosti i istoričara. Ideja o stvaranju filma pripada Jevgeniju Baranovu, autoru scenarija, koji je potpuno ravnopravan učesnik u građenju ove filmske priče. Pre sedam godina, Jevgenij mi je poslao knjigu istoričara i pisca Andreja Šemjakina „Smrt grofa Vronskog“, koji veoma detaljno u svojoj knjizi analizira i brani upravo verziju da je Rajevski služio Tolstoju kao prototip za Vronskog. Ženja i ja smo veoma dugo razmišljali o tom projektu i sve vreme pokušavali da započnemo snimanje. Pre dve godine je ta ideja oživela, projekat je pokrenut i počeli smo da ga snimamo u ruskoj produkciji.
Do kakvih ste zaključaka došli tokom tog istraživanja, da li je Rajevski zaista bio prototip za lik Vronskog?
— Mi, naravno, smatramo da je upravo Rajevski bio prototip grofa Vronskog, inače se ne bismo ni latili te teme. Sličnosti je mnogo, pre svega u tome kako je Tolstoj opisao Vronskog. On ga opisuje, ako se ne varam, tri puta u romanu. Glavni opis je široko čelo sa zaliscima. U početku se Vronski pojavljuje bez brade, a na kraju romana je prikazan s ogromnom bradom. Veoma je mnogo sličnosti s istorijske tačke gledišta. Rajevski je, kao i Vronski, imao dva brata. Ceo njegov rodoslov svedoči o tome da su Rajevski i Vronski slični. Interesantno je i to što u Srbiji niko čak ni ne sumnja u tu verziju. Često sami Srbi Rajevskog zovu Vronski. U filmu se spominje i to da crkva koja je izgrađena na mestu pogibije Rajevskog nosi ime Vronskog, a nazivaju je i ruskom crkvom.
Zbog čega je Vama bio interesantan baš taj period ruske kulture i istorije? Nije reč samo o ličnosti Rajevskog, nego i o samim istorijskim okolnostima u kojima je taj čovek živeo.
— To je, pre svega, postupak Rajevskog. Njegov postupak i taj kratak period tokom kojeg je boravio u Srbiji, njegova pogibija… Odnosi koji postoje među Srbima i Rusima postojali su i tada, a nadam se da će takvi biti i u budućnosti. To je veoma teško objasniti, ali čini mi se da i Srbi i Rusi razumeju zašto je Rajevski došao u Srbiju, kakvi su bili njegovi motivi. To je teško opisati rečima, to je nešto što dolazi iz duše. Čovek je smatrao da ne može da postupi na drugi način.
Kako su društvene i kulturne okolnosti u Rusiji u drugoj polovini 19. veka uticale na odluku grofa Rajevskog da se pridruži dobrovoljačkom pokretu za oslobođenje Srba od turskog ropstva?
— To je složena geopolitička situacija tog vremena, početak borbe naroda na Balkanu protiv turskog, osmanskog ropstva. Kada govorimo o samom Rajevskom, njegove veze sa Srbijom su začete desetak godina pre te 1877. kada je poginuo. U filmu ukazujemo na to da je on 1867. godine prvi put putovao po Balkanu kako bi prikupio informacije o stanju turske armije, kao i o stanju armije balkanskih država, sa ciljem da im se pomogne u ustanku. Glavni cilj je bio da se pomogne slovenskim narodima da se oslobode od turskog ropstva. To je ključna etapa, upravo tih godina, koja je bila uvod u Rusko-turski rat.
Jedna od tema Vašeg filma je slovenofilija. Koliko je ta tema važna upravo sada, u našem savremenom životu?
— O tome možemo veoma dugo da govorimo, ali imajući u vidu današnje političke događaje i odnose prema Rusiji, za Ruse je ta tema uvek važna. Ne želim da se upuštam u analizu sadašnje političke situacije, ali je jasno da je krajem 19. veka sve bilo veoma slično kao i danas. Sve se ponavlja, i sve smo mi to već prošli.
U filmu igra i naš poznati glumac Miloš Biković, koji je veoma popularan i u Rusiji. Kako je bilo sarađivati s njim, da li ste zadovoljni?
— Da, apsolutno. On je odličan glumac, i raditi s njim je bilo veliko zadovoljstvo. Uvek je zadovoljstvo raditi s profesionalcima. Upoznali smo se pre početka snimanja filma. Ideja o snimanju ovog filma je bila, i jeste to i dalje, da on bude zajednički proizvod Srbije i Rusije.
Šta se dogodilo sa srpskom stranom?
— Sada smo u fazi završavanja velikog scenarija, prema kojem treba da bude dosnimljen umetnički segment ovog filma. Dosadašnje snimanje se odvijalo pod pokroviteljstvom producentske kuće i Fonda nacionalne kinematografije „Patriot“, uz podršku Fonda „Istorija otečestva“ i Ministarstva kulture Ruske Federacije. Nažalost, glavni stručnjak i autor knjige po kojoj se film snima Andrej Šemjakin je pre godinu dana iznenada preminuo. Planirali smo znatno veći obim snimanja s njim, ali smo dobili praktično jedan intervju i to je njegov poslednji intervju pred smrt. Sada, godinu dana kasnije, zaključili smo da materijal koji već imamo može da posluži kao logički zaokružena dokumentarna celina manjeg obima, koja može da bude samostalna i prikazana. Nadamo se da će dalji rad na proizvodnji duže verzije filma biti nastavljen uz učešće srpske strane. U Srbiji smo snimali dokumentarni deo filma, koristili svedočenja istoričara i drugih eksperata, dokumente koji se čuvaju u Arhivu Srbije. To je završeno, kao i scene s Milošem Bikovićem u crkvi u Gornjem Adrovcu, mestu pogibije Nikolaja Rajevskog. Ostao je nezavršen umetnički deo projekta, a to je veoma složen i zahtevan posao.
Film će biti prikazan u okviru Festa u četvrtak u Muzeju jugoslovenske kinoteke u 16 časova.
