Da li je tome doprineo i slučaj Interpol, tek austrijski kancelar je posetom Vašingtonu obznanio da je zvanični Beč odustao od tvrdokornog stava na kome insistira 20 i više godina — da Beograd prizna da je Kosovo nezavisna država.
Kurc je pozvao Trampa da se SAD više angažuju na rešavanju kosovskog pitanja i preneo da Austrija pozitivno gleda na dijalog predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog predsednika Hašima Tačija, pa i na razmenu teritorija, ako se dve strane dogovore.
„Ako se dve strane o nečemu dogovore, Evropljani ne bi trebalo da im stoje na putu, a tako ni Amerikanci“, poručio je austrijski kancelar.
Međutim, nije bilo davno kada je nekoliko dana uoči sednice Interpola i kandidature Kosova za prijem u tu organizaciju Kurc u Prištini sa tamošnjim premijerom takozvanog Kosova Ramušem Haradinajem uz šampanjac unapred slavio članstvo, od kojeg nije bilo ništa. Zato Željko Malešević, politikolog iz Linca, smatra da je zvanični Beč napravio iskorak.
„S jedne strane, Kurc kao bundeskancelar i njegova Narodna stranka kao vodeća u koaliciji zalažu se za dijalog, s tim što je već 20 i više godina jedini ishod koji oni zastupaju bio da Beograd prizna Kosovo kao nezavisnu državu. S druge strane, manjinski partner Slobodarska partija Austrije takođe podržava dijalog, pri čemu njen stav nije nezavisno Kosovo, ali će podržati svako rešenje koje dve strane zajedno dogovore. U tom kontekstu, došlo je do nekog pozitivnog pomaka zvaničnog Beča prema Beogradu, jer je načinjen taj korak da će podržati ono rešenje koje odgovara i Beogradu, ako se dogovori sa Prištinom. To sigurno jeste pozitivan pomak“, ukazuje sagovornik Sputnjika.
Malešević napominje da izjavu Kurca koja se odnosi na Kosovo, a koju je prenela državna televizija ORF u okviru šireg izveštaja, nijedan austrijski list nije preneo, ali da je razumljivo što je ona zauzela bitno mesto u srpskim medijima. Ipak ističe da ne treba prenaglašavati njen značaj u razgovoru Kurca i Trampa. Tema Kosova generalno, kaže on, nije zastupljena u austrijskim medijima i objašnjava zašto se kancelar ipak dotakao te teme u Americi.
„Austrija ima tu specijalnu ulogu koja joj je poverena davno kao nekom ko je nekada stalno bio prisutan na Balkanu. I dan-danas Austrija se od strane EU gleda kao neko ko treba da kontroliše situaciju na Balkanu, u smislu posmatranja i davanja predloga. Ali svi žele da se ta stvar sa Kosovom reši. Austrija je sad zauzela ovaj stav — da se to reši kroz dijalog Beograda i Prištine“, ističe sagovornik Sputnjika.
Po rečima Maleševića, agenda Kosova u tom razgovoru nije predstavljala neki prioritet, čak naprotiv.
„To je bila mala usputna tema da se podrži dijalog Beograda i Prištine i da se izvrši pritisak na Prištinu zbog poslednjih dešavanja oko taksi. Ali ne treba prenaglašavati važnost te teme u razgovoru, jer ona to sigurno nije imala“, tvrdi austrijski politikolog.
On napominje da Austrija ima dovoljno svojih tema koje je zaokupljaju, posebno u svetlu dešavanja u EU, napete situacije, „bregzita“, izbora za Evropski parlament.
Putovanje austrijskog kancelara u Vašington bilo je, kaže on, jako bitno i u svetlu ovih dešavanja, ali i ranijih nesporazuma sa Amerikom zbog vrlo prijateljskog odnosa Austrije prema Rusiji.
Malešević ukazuje da je danima uoči poste Kurca Vašingtonu ona komentarisana. Podseća i da ministarka spoljnih poslova Austrije za nedelju dana ide u posetu Moskvi.
„To je austrijsko razumevanje spoljne politike. Da bude most između Istoka i Zapada i ona se već 60-70 godina trudi da to sprovodi“, kaže politikolog iz Linca. U tom kontekstu, smatra on, treba posmatrati i razgovore Kurca i Trampa, pa i one o Kosovu.
