Pismo je u celosti prevedeno:
Ja sam novinar. Radim u struci više od 25 godina — u novinama, na radiju, televiziji, na internet portalima. Rodio sam se u Ukrajini, gde sam i odrastao, sarađivao sam sa većinom opštenacionalnih kanala u različitim periodima. Sedam godina sam bio dopisnik Sveruske državne televizijske i radiodifuzne kompanije — VGTRK u Ukrajini.
Zbog moje profesije Vladimir Putin je za mene bio čovek-vest, glavni izvor informacija u svetu. Njegove konferencije za štampu okupljaju stotine novinara iz najvećih svetskih medijskih kuća, njegove reči i dela prate u glavnim gradovima najmoćnijih država na svetu. I ne samo oni — milioni ljudi na svetu znaju koliko sve zavisi od odluka i procena Vladimira Putina.
Uvek je bilo interesantno pratiti Putina, ne samo kao političara i moćnog lidera, nego posmatrati i njegove ljudske kvalitete i reakcije.
Za političara svetskog kalibra on ume da bude iznenađujuće otvoren i direktan. I u pokazivanju ljubavi — kakva je samo scena kada je nežno poljubio u stomak dete za vreme posete u unutrašnjosti (opisani događaj se dogodio u Kremlju, kada se predsednik vraćao sa svečanog sastanka i prišao grupi turista sa decom) i u neočekivanoj izjavi: „Kažnjavaćemo ih gde god ih stignemo“, koja se u narodu pretvorila u čuvenu frazu „rokati teroriste“ (Putin je to zaista izjavio za vreme konferencije za štampu). Takva osoba ume da voli, ali ne samo to…
On takođe zna da bude veoma ironičan i oštrouman — citate „iz Putina“ već svi znaju. Sećam se kako je on prokomentarisao još jednu „patku“ o ruskom uticaju na Trampa — koga su navodno i pre nego što je postao predsednik vrbovale „moskovske prostitutke“:
„Da, i kod nas, kao i u mnogim drugim zemljama na svetu, još ima žena sa slabom društvenom odgovornošću. Sve ostalo je potpuna glupost.“
Jednom šalom zapušio im je usta.
Pritom, Putinova snaga volje, njegova trezvenost i smirenost u trenutku donošenja veoma važnih, a za stotine hiljada i milione ljudi prosto sudbonosnih odluka, ne prestaju da zadivljuju.
Krim, Sirija, svetska ekonomska kriza i reforme u zemlji — sve su to odlučni postupci čoveka koji odgovara na najozbiljnije izazove vremena. Čini mi se da u tim momentima Putin razume da on nije samo lider države sa nuklearnim potencijalom i najveće zemlje na svetu po površini. Iza njega je cela civilizacija sa mnogovekovnom istorijom, multinacionalna država sa sopstvenim nacionalnim interesima, koji nisu svima po volji. Iza Putina je onaj isti „ruski svet“ kome jedni teže i gledaju u njega sa nadom, a drugi ga ne vole i plaše ga se. Sa takvom odgovornošću na plećima, donošenje nimalo jednostavnih odluka, po mom mišljenju, zahteva od lidera posebnu hrabrost. Upravo zato je još zanimljivije pratiti Putina, što sam i činio dok sam radio kao novinar.
Od maja prošle godine ne radim, jer se nalazim u Hersonskom gradskom zatvoru u Ukrajini zbog svoje novinarske delatnosti. Optužbe su apsurdne — ja sam se, navodno, sve vreme dok sam bio urednik sajta „RIA Novosti Ukrajina“, koji je bio među 30 najčitanijih izvora informacija u zemlji, bavio državnom izdajom. Dokaze koje je dostavila Služba bezbednosti Ukrajine opovrgavaju stručnjaci same službe, ali sam nakon više od devet meseci i dalje u zatvoru. Moj „slučaj“ ima očiglednu političku pozadinu, jer je uoči predsedničkih izbora ukrajinskoj vlasti bio potreban još jedan povod za antirusku histeriju i način da „disciplinuju“ medije.
Vladimir Putin je bio među onima koji su doslovno u prvim danima nakon hapšenja moj slučaj nazvali progonom zbog ispunjavanja profesionalne dužnosti. O tome je govorio na sastanku sa svojom koleginicom Angelom Merkel i tokom godišnje emisije „Direktna linija“ sa Rusima u leto 2018. godine.
Za novinara koji se nalazi u zatvoru zbog lažnih optužbi, takva podrška, lična podrška, mnogo vredi. Od tada Putin za mene nije samo jedan od svetskih lidera, čovek- vest, nego čovek kome bih želeo lično da kažem „hvala“ za podršku. Kada izađem iz zatvora…
