U delu izveštaja koji se bavi analizom Zapadnog Balkana ocenjuje se da je region i dalje „ranjiv“, a kao primer „krhke stabilnosti“ navode da je Kosovo u decembru, suprotno želji NATO-a, odlučilo da formira svoju vojsku, na šta je Srbija, kako se tvrdi, odgovorila pretnjom oružane intervencije.
U izveštaju su predstavljene i ankete o EU koje je sproveo Savet za regionalnu saradnju.
Po pitanju datuma pristupa EU, u Srbiji je oko 32 odsto građana izjavilo da ne očekuju da će se Srbija ikada pridružiti EU, dok oko 20 odsto ispitanika veruje da će se Srbija pridružiti evropskom bloku do 2025. godine. Među ispitanicima 17 odsto njih smatra da je veća verovatnoća da će se članstvo realizovati do 2030. godine.
Najmanje zastupljen odgovor — da će se Srbija pridružiti EU do 2020. godine — dalo je pet odsto ispitanika.
Međutim, 29 odsto ispitanika u anketi Saveta smatra da će pristupanje EU poboljšati život u Srbiji, a 39 odsto smatra da će stvari ostati onakve kakve jesu. Najmanji broj ispitanika, 22 odsto, veruje da članstvo Srbije u EU neće doneti boljitak građanima.
Po pitanju datuma pristupa EU, ispitanici su se na nivou regiona u većini izjasnili da ne očekuju da će njihove zemlje ikada pristupiti EU (27 odsto). Međutim, slika nije u potpunosti pesimistična, jer je 24 odsto ispitanika reklo da očekuju članstvo do 2025. godine, prenosi Tanjug.
Kao mogući problem izveštaj navodi i bojazan od porasta etničkih tenzija u Bosni i Hercegovini zbog imenovanja Milorada Dodika za člana Predsedništva BiH.
Ističe se da su građani regiona izrazili svoje nezadovoljstvo kroz proteste, dok uglavnom mladi masovno napuštaju Zapadni Balkan.
Zaključak je Minhenskog bezbednosnog izveštaja za tekuću godinu da Kina i Rusija, kao i drugi igrači, pojačavaju, kako svoj uticaj, tako i negativna dešavanja u regionu.
Rusija je, navodi se, „tradicionalan“ igrač u regionu, ali sada Zapadni Balkan vidi kao deo „velike igre“ koja može da omete i oslabi EU.
Zvanična Moskva je u mnogo navrata optužena da preduzima mere koje treba da destabilišu Zapadni Balkan, uključujući i podsticanje na etničke konflikte. Deo propagande, kako se navodi, predstavlja i antizapadna propaganda koja za cilj ima da poveća nezadovoljstvo koje građani osećaju prema EU.
Kina je najskorije pristupila regionalnoj igri moći, a sve države Zapadnog Balkana su članice kineske inicijative „Pojas i put“ kroz format „16+1“.
Zaključak izveštaja je da kineske investicije predstavljaju rizik po region, pogotovo sa stanovišta duga, jer mnoge investicije dolaze u vidu kredita.
Evropska komisija je 2018. godine prihvatila novu strategiju za region koja Zapadni Balkan posmatra kao „geostratešku investiciju“.
NATO i EU sada aktivno rade na borbi protiv, kako se navodi, ruske propagande, a Unija je već pokrenula više programa o povezanosti koji će se takmičiti sa sličnim kineskim programima. U izveštaju se navodi da će tekuća godina pokazati da li Zapadni Balkan i dalje veruje u evropsku budućnost.
