Usvajanje godišnjeg nacionalnog programa uslov je za aktiviranje Akcionog plana za članstvo BiH u NATO-u, poznatog kao MAP.
Ovakva odluka srpskih ministara je očekivana, dodaje Kozomara. Međutim, problem je nastao kada su predstavnici Bošnjaka i Hrvata u Predsedništvu BiH Šefik Džaferović i Željko Komšić reagovali tako što su formiranje novog Saveta ministara uslovili usvajanjem MAP-a.
„Šta to može da znači? Znači novu, ovog puta možda i najveću političku krizu u BiH iz koje se ne vidi izlaz, zato što Savet ministara ne može da bude formiran bez saglasnosti sva tri člana Predsedništva, a oni neće dati svoju saglasnost“, objašnjava Kozomara.
Jedini način za prevazilaženje krize Kozomara vidi u američkom pritisku na bošnjačkog i hrvatskog člana Predsedništva. Međutim, kako kaže, ne očekuje da SAD izvrši pritisak na njih iz dva razloga. Prvi je što njihov pritisak na kosovske privremene organe da ukine takse na srpsku i bosansku robu još nije urodio plodom.
Drugi, važniji, jeste što je upravo Amerika ta koja najviše insistira na priključenju BiH NATO-u i ne može se očekivati da izvrše pritisak na one koji u BiH takođe insistiraju na bosanskohercegovačkom učlanjenju u Severnoatlantsku alijansu.
„Tehnički mandat teoretski može da traje neograničeno, do sledećih izbora. BiH ovim pokazuje da je nemoguća država, da je država koja ne može da opstane na ovakvim principima, jer zakonom je propisano da od momenta kada članovi Predsedništva polože zakletvu u roku od 15 dana mora biti formiran Savet ministara. Istim zakonom nije predviđena nikakva sankcija ako Savet ministara ne bude formiran. Dakle, to je država koja propisuje zakone za čije nepoštovanje ne postoje sankcije“, kaže Kozomara.
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik pokušaće da na neki drugi način ubedi svoje kolege da odustanu od insistiranja na MAP-u. To je Kozomarina pretpostavka, pogotovo ako se u obzir uzme činjenica da je članovima Predsedništva prilikom nedavne posete Briselu rečeno da Savet ministara mora biti formiran.
Kozomara sumnja da će vođa Stranke demokratske akcije Bakir Izetbegović dozvoliti Džaferoviću i Komšiću koji je, podseća, izabran bošnjačkim glasovima — da promene stav.
„Dodik ima priliku da kada mu istekne osam meseci, koliko predsedava Predsedništvom, sedne u automobil, vrati se u Banjaluku i više ne dolazi u Sarajevo na sednice Predsedništva dok se ne donese odluka o formiranju Saveta ministara. To bi predstavljalo još dublju krizu i bio bi put ka sunovratu BiH iz kojeg se ona više nikada ne bi mogla oporaviti“, smatra Kozomara.
Do usvajanja MAP-a je bošnjačkom i hrvatskom članu Predsedništva toliko stalo, jer u tom dokumentu postoje četiri tačke koje znače prenos nadležnosti organa RS na centralne organe u Sarajevu, među kojima on izdvaja zajedničku policijsku agenciju, koja bi bila nadređena policiji RS. To bi, prema njegovim rečima, bio kraj nezavisne policije RS.
