Umesto slavljenja olimpijskog duha, u Sarajevu su sinoć preovladali lokalni animoziteti. Bilo je na otvaranju EJOF-a mnogo aplauza i mnogo zvižduka, kaže predsedavajući Predsedništva Milorad Dodik, koji je primetio aplauz „kosovskoj“, ali i zvižduk delegaciji Srbije.
„Što se mene lično tiče, ja sam imao obavezu kao predsedavajući Predsedništva da se obratim tom skupu i to sam prihvatio. Verujem da za ono što sam rekao i učinio nije bilo razloga za nezadovoljstvo, a oni koji su uradili tako nešto — to je njihovo opredeljenje. Želim da Igre proteknu u najboljoj mogućoj atmosferi i da nakon sedam dana, u petak, imamo iza sebe odličnu manifestaciju, i to je ono što je najvažnije“, rekao je Dodik.
Premijer Srpske Radovan Višković ističe da na takvom događaju takav gaf dovoljno govori sam za sebe. Višković kaže da je smatrao da je EJOF dobra prilika da se pokaže da mogu biti realizovani zajednički projekti i afirmisani svi potencijali.
„Ovo je bila prilika da naše turističke i ostale sadržaje prezentujemo, ali smo izgleda dovoljni sami sami. Ponavljam – tamo gde prestaje razum, počinje BiH“, kaže Višković.
Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović ističe da je Sarajevo tesno i da ne prihvata nikog drugačijeg i drugog, i da zato postoji toliki otpor ljudi iz Republike Srpske prema njemu.
„To je Sarajevo, tesno, skučeno, nesposobno da prihvati ispruženu ruku, nesposobno da razume da postoje stvari, momenti i događaji kada ne treba da pokazujete lošu stranu svog lica ili onu ružnu stranu medalje. Ono što je važno jeste da je Milorad Dodik, predsedavajući Predsedništva BiH, srpski član Predsedništva, svoj posao odradio onako kako to treba, kao što to i rade ozbiljni državnici“, rekla je Cvijanovićeva.
Da je Dodikov govor sa porukama mira, uvažavanja i tolerancije zaista bio dostojan najvećih političara i svjetskih lidera, smatra sociolog Sanja Vlaisavljević, koja ističe da je sinoćni zvižduk upućen legitimno izabranom predsedavajućem Predsedništva nešto najskandaloznije što se moglo desiti u Sarajevu.
„Reč je o eklatantnom primeru izliva nacionalizma i, moramo se složiti, izliva bošnjačkog nacionalizma. Neki kažu da je to naprosto netačna definicija i da nije tačno da je reč o tome, pa hajde da onda da se našalimo — došli Srbi u Sarajevo da naprave diverziju i da zvižde Miloradu Dodiku. Ako njega ne možemo prihvatiti, onda imamo problem očito i sa prihvatanjem Srba u BiH, jer oni su dali njemu većinski glas“, smatra ona.
A još veća bruka od sinoćnjeg zviždanja jeste današnja tišina i apsolutni nedostatak osuđivanja onog što se desilo, ističe Vlaisavljevićeva.
I jeste Sarajevo pritisla tišina, ali ne i društvene mreže. Jedan od najcitiranijih postova jeste i onaj novinarke i članice SBB-a Sanele Prašović Gadžo, koja je istakla da se srami Sarajeva.
„Došli ste na grande sportski događaj, a ne u Čevljanoviće“, dodala je Gadžova, koja zviždanje Dodiku ocenjuje primitivizmom, a njemu, kaže, svaka čast što je do kraja održao govor i otvorio EJOF.
