Proteste, na kojima je u nedelju tražena Sančezova ostavka, organizovale su konzervativne opozicione stranke Narodna partija i Građani, uz podršku krajnje desničarske partije Voks.
Podsetimo, Sančezova socijalistička Vlada predložila je prošlog utorka razgovore s liderima Katalonije kako bi se rešila kriza u toj španskoj pokrajini, ali su pregovori u petak prekinuti, jer oni ne odustaju od svog zahteva da se održi referendum o nezavisnosti Katalonije.
Kako za Sputnjik ocenjuje Rajko Petrović, saradnik Instituta za evropske studije, na do sada najvećim protestima protiv španskog premijera okupilo se oko 200.000 ljudi, a na njihovom čelu bila su tri glavna lidera opozicije — Pablo Kasado, Albert Rivera i Santjago Abaskal.
„Postoje dva osnovna zahteva koja su ih povezala i naterala da izađu na ulicu. To je na prvom mestu želja da se prekinu bilo kakvih pregovori sa postojećom katalonskom vlašću, koja nedvosmisleno iskazuje svoje pretenzije da Katalonija dobije samostalnost. Takođe, tu je i želja opozicije da se odmah raspišu novi parlamentarni izbori, što je možda i glavni pokretač ovih protesta, s obzirom na to da je Pedro Sančez prošle godine po dolasku na vlast obećao da će ih posle nekoliko meseci raspisati“, ukazuje Petrović.
Međutim, on podseća da je predsednik španske Vlade pre nekih mesec dana rekao da nema nameru da raspiše izbore i da planira da ostane na vlasti do kraja mandata 2020. godine, što je verovatno presudilo da njegovi protivnici krenu u proteste.
Petrović napominje da je opozicija nakon regionalnih izbora u Andaluziji pokazala da je spremna da se ujedini kako bi se socijalisti zbacili sa vlasti, a ovim poslednjim protestima su, kako navodi, tu želju samo potvrdili.
„Nezadovoljstvo u Španiji je izuzetno veliko, jer se prvi put u istoriji nove španske demokratije desilo da je na vlast došao neko iz partije koja na prethodnim izborima nije osvojila najveći broj glasova. Naime, nepisano pravilo u španskom političkom životu je da ona partija koja osvoji najviše glasova formira Vladu i daje svog premijera. Sa druge strane, Pedro Sančez u španskom Parlamentu ima podršku katalonskih i baskijskih separatističkih partija, što dodatno iritira špansku javnost, koja je izuzetno osetljiva po pitanju Katalonije“, primećuje Petrović.
Prema njegovoj oceni, ukoliko španski premijer ne raspiše vanredne parlamentarne izbore, protesti će bivati sve veći i masovniji, čime će opozicija, na kraju, verovatno naterati Sančeza da ipak raspiše izbore.
Iako je Sančezu podrška Katalonaca u Parlamentu u ovom trenutku neophodna, Rajko Petrović smatra da su tvrdnje opozicije da je španski premijer spreman da prizna nezavisnost te pokrajine — preterane.
„Možda bi on, u krajnjoj liniji, pristao na reformu Ustava i federalizaciju Španije, gde bi Katalonija bila jedna federalna jedinica i možda bi se eventualno usudio na to da Kataloncima prizna status naroda u Španiji, koji za sada imaju samo Španci. Međutim, javnost je sve više iritirana neodlučnošću premijera, koji je rekao da ne želi da u Kataloniji ponovo primeni Član 155 i da se ponovo uspostavi vladavina postojećeg ustavnog poretka Španije i u Kataloniji, odnosno da se toj pokrajini oduzme autonomija“, smatra Petrović.
Podsetimo, protesti u Španiji su održani uoči početka suđenja bivšim liderima Katalonije, koji se suočavaju sa kaznom do 25 godina zatvora zbog pobune i zagovaranja nezavisnosti Katalonije.
