Tokom sednice, Savetu se obratio i šefa Unmika Zahir Tanin.
Ivica Dačić je obraćanje počeo zahvaljivanjem generalnom sekretaru UN na izveštaju, kao i Ekvatorijalnoj Gvineji na tome što je ovu temu uključila u dnevni red SB UN.
„Mi smo sednicu tražili kako bismo obezbedili mir u regionu“, rekao je Dačić.
„Verujem da možemo da nađemo zajednički jezik i da tema KiM više ne bude tema Saveta bezbednosti. Međutim, mi smo daleko od toga. Sada smo na prekretnici i zato je važno da razgovaramo. Pregovori Beograda i Prištine traju sedam godina i napravili smo napredak. Svi znamo zašto su pregovori zaustavljeni. Mogu da kažem da se Srbija uzdržala od jednostranih poteza, iako nije došlo do formiranja ZSO, kao i posle otimanja Trepče. Do blokade razgovora došlo je zbog taksi Prištine“, kaže Dačić.
Srpski ministar je skrenuo pažnju i na nelegalno formiranje tzv. vojske Kosova, što je sve dovelo do dodatne nestabilnosti u regionu.
„Odluka Prištine o taksama je politička, a cilj je da se zaustavi dijalog“, kazao je Dačić.
Dačić je ukazao i na pretnju upada kosovske policije na Sever, što takođe nije u skladu sa postojećim zakonima.
„S obzirom da se pokazalo da bez posledica mogu da preduzimaju i sprovode jednostrane destabilizujuće odluke i mere, da krše postignute dogovore i silom upadaju na teritoriju sa većinskim srpskim stanovništvom, Priština nastavlja sa takvim delovanjem. Tako smo danas suočeni sa situacijom da ne samo da nije formirana Zajednica srpskih opština, već se nakon upada ROSU na Sever Kosova, u novembru prošle godine, i uvođenja drakonskih taksi na srpske proizvode, kao i hapšenja četvorice Srba u Kosovskoj Mitrovici u brutalnoj akciji ROSU, nastavlja sa daljim pokušajima preuzimanja Severa Kosova, zahtevima za tzv. ujedinjenjem severnog i južnog dela Kosovske Mitrovice. Ti zahtevi predstavljaju ništa drugo do još jedan pokušaj zastrašivanja Srba koji tamo žive, paravan za potpuno preuzimanje srpskog dela grada tako da Srba tamo više ne bude, kao što ih i nema u južnom delu Kosovske Mitrovice“, rekao je Dačić.
On je dodao je Priština nastavlja da ugrožava sve što su se EU i drugi međunarodni činioci trudili da se postigne, kroz dijalog i regionalno povezivanje.
„Kako onda očekivati da se poštuje bilo kakav dogovor ako se ne poštuju osnovni principi na kojima počiva savremena Evropa. Dozvolite mi da ukažem još jednom na to koliko je nezamisliva odluka da se zabrani protok robe, kapitala i ljudi u 21. veku zbog nezadovoljstva u vezi sa nekom političkom odlukom“, kazao je Dačić.
Ministar spoljnih poslova Srbije je podsetio i na neadekvatne reakcije Prištine nakon sukoba zbog Uneska i Interpola. On je pozdravio aktivnosti Specijalizovanih veća i Specijalizovanog tužilaštva na saslušanju pojedinih lica sa KiM.
„Izvesno je da postoje brojni dokazi o zločinima koji su počinjeni, a sada je najvažnija stvar da se najzad u nekoj sudskoj instanci privode ljudi na saslušanje i sa krivičnim prijavama za zločine nad Srbima i ostalim nealbancima, što do sada nikad nije urađeno“, rekao je Dačić.
Srpski ministar da je izrazio nezadovoljstvo zbog činjenice da je za savetnika premijera tzv. Kosova imenovan ratni zločinac Suljejman Seljimi, što je osudio i američki ambasador u Prištini.
„Da li stalni napadi na povratnike i njihovu imovinu, pritisci i nasilje niskog intenziteta, diskriminacija i netolerancija, vama govore da je cilj, proklamovan pre dvadeset godina, zaista i ostvaren ili smo spremni zarad političkih ciljeva i strateških razmatranja da ’zatvorimo oči‘ nad onim što se dešava i tvrdimo da je situacija ’mirna i stabilna‘?“, kazao je Dačić.
U dijalogu je bilo zaključeno da će pitanje imovine takođe biti tema, rekao je Dačić.
„Nezavisno od toga, Priština je donela jednostranu odluku da konfiskuje imovinu rudnika Trepča. Želeo bih da podsetim da iako je tzv. Kosovo članica Svetske banke i MMF, Srbija je do danas otplatila 750 miliona američkih dolara kredita i treba da otplati još više od 200 miliona američkih dolara duga koji se odnose na korisnike sa KiM. Ako već Srbija otplaćuje te dugove, kako onda Kosovo nije deo Srbije?“, zapitao se Dačić.
Nakon obraćanja Ivica Dačića, govorila je predstavnica vlasti u Prištini Vljora Čitaku.
„Nisu nam dali da pevamo, čula se samo buka od srpskih pušaka“, rekla je Čitakuova, govoreći o periodu pre 1999. godine.
Kosovska ambasadorka u SAD Vljora Čitaku je negodovala zbog rasprave o Kosovu i poručila da su „takse direktan odgovor na agresivnu i brutalnu kampanju Vlade Srbije prema Kosovu“.
Ističe da humanitarne krize nema i optužuje Beograd da takse koristi kao izgovor za obustavu dijaloga.
Ona je na sednici SB UN posvećenoj Kosovu više puta ponovila da ne može da shvati zašto se SB UN ponovo sastaje i češće govori o Kosovu, nego o Siriji, Jemenu, Venecueli, gde „postoje pravi problemi“.
„Neprihvatljivo je da je Srbija pretvorila ovo telo u teatar koji je postao scena za Srbiju da priča svoju bajku svetu, da izmišljaju priče u koje ni sami ne veruju“, kazala je Čitakuova i dodala da su sednice izgubile svoju svrhu.
Predstavnica Prištine je pozvala članice Saveta bezbednosti da prekinu „ovu parodiju i šaradu“.
Takođe je optužila Srbiju da nije iskrena u angažovanju u dijalogu o normalizaciji i istakla da se neće voditi dijalog o postojanju Kosova kao slobodne države.
„Želimo da razgovaramo o izgradnji konstruktivnog odnosa među susedima kao ravnopravni partneri, ali tu leži problem, Srbija se protivi ideji da je Kosovo ravnopravno, zato stalno stvaraju drame“, istakla je ona.
Čitakuova se osvrnula i na nedavnu odluku Prištine o Trepči, optuživši Beograd za „neokolonijalnu“ reakciju.
Kosovo neće pregovarati o Trepči ili nekom drugom resursu, oni su na Kosovu i pripadaju Kosovu, poručila je ona i dodala da Srbija treba da želi mir, a ako to zaista želi onda mora da radi na tome.
Ona je optužila Beograd i da vrši pritisak na Srbe na KiM i da sprečava njihovu integraciju, te da ih koristi kao instrument za svoju politiku destabilizacije.
Do poslednjeg momenta bilo je neizvesno da li će sednica biti održana, jer su se četiri zemlje, SAD, Velika Britanija, Nemačka i Poljska, protivile da se redovni tromesečni izveštaj generalnog sekretara UN o KiM nađe na dnevnom redu sednice.
Velika Britanija tražila je da se pitanje Kosova zauvek skine sa dnevnog reda Saveta bezbednosti, dok Amerikanci smatraju da sednice treba da se održavaju dva puta godišnje.
Rusija je predložila da se sednice održavaju na četiri meseca.
