Polarni vorteks, čija snaga zavisi od veličine razlika u temperaturama na polovima i na ekvatoru, obično ojača zimi, a oslabi leti, jer su zimi razlike veće, a leti slabije. No s klimatskim promenama, Severni se pol ubrzano zagreva, brže od ostatka sveta, piše Bi-Bi-Si.
Ovakvo ubrzano zagrevanje Severnog pola dovodi do smanjenja razlike u temperaturama između polarnih i tropskih krajeva, a time i do smanjenja razlike u pritiscima. Zbog tog slabljenja slabi i polarni vrtlog koji funkcioniše kao svojevrsni zid koji sprečava prodore hladnog vazduha na jug. On sve češće i sve više krivuda, a povremeno dolazi i do njegovog raspadanja, uglavnom na dva dela.
Ovakve raspade obično nagovesti nagli porast temperatura u stratosferi iznad Severnog pola na visinama između 20 i 30 kilometara. Nakon raspada jedan deo vrtloga i ledenih masa arktičkog vazduha obično putuje prema Kanadi i SAD (što se događa sada), a drugi prema Evroaziji.
Šta je tačno polarni vorteks i o kakvom se to prirodnom mehanizmu radi, objasnio je i britanski meteorolog Tomas Šaferneker, preneo je Tanjug.
„Polarni vorteks zapravo se nalazi iznad Severnog pola, no ponekad prolazi kroz određene promene i može pritom uticati na područje koje je bliže tlu, gde mi živimo. Upravo se to zbiva nad Severnom Amerikom. Nije polarni vorteks taj koji je hladan, on se nalazi 50 kilometara iznad nas, nego je hladnije područje koje je bliže tlu“, objasnio je meteorolog.
Američki Nacionalni hidrometeorološki zavod poslednjih dana upozorava građane na moguće promrzline, tj. lokalna oštećenja kože nakon samo deset minuta boravka na izuzetno niskim temperaturama, a stotine škola, fakulteta i univerziteta zatvoreno je u područjima najviše pogođenim ekstremnim hladnoćama, piše Indeks.
