List navodi da je blokada Lenjingrada bila „najveća demografska katastrofa koju je grad ikada pretrpeo“ i zbog toga je pokušaj Nemačke da zaboravi događaj sa kojim je direktno povezana „fatalna greška“.
Pozivajući se na zapise iz dnevnika Jozefa Gebelsa, list naglašava da vojno rukovodstvo Trećeg rajha uopšte nije imalo u planu da stanovnici blokiranog Lenjingrada prežive opsadu, a Adolf Hitler se spremao da u potpunosti uništi Moskvu i Lenjingrad. Vojnicima je bilo naređeno da spreče svaki pokušaj civilnih lica da napuste grad, a pilotima je naređeno da bombarduju skladišta sa hranom, fabrike i vodovod. Pritom, nemačko rukovodstvo je bilo veoma upoznato sa razmerama katastrofe.
U Nemačkoj se dugo verovalo da je kapitulacija mogla spasiti grad, ali nemačka vojska to nije zahtevala, jer jednostavno ne bi imala čime da prehrani preživele.
„Opsada Lenjingrada bila je jedinstven događaj u istoriji, jer nikada prilikom zauzimanja gradova smrt stanovnika od gladi nije bila deo plana“, konstatuje nemački list.
Nakon toga, nacisti su morali da opravdaju masovnu smrt stanovništva, ističe list i navodi reči Gebelsa, koji je izjavio da su im „boljševici mnogo pomogli u tome“, jer su obećali da će „štititi grad do poslednjeg stanovnika“, tako da je, prema Gebelsovom mišljenju, odgovornost za posledice pala na sovjetsko rukovodstvo.
Sovjetski Savez je, naprotiv, istoriju odbrane grada od fašističkih osvajača heroizovao, tako da nijedna strana nije govorila konkretno o „genocidu“ nad stanovnicima Lenjingrada. Na kraju se zbog celokupnih dejstava Sovjetskog Saveza i Nemačke opsada Lenjingrada od masovnog pomora pretvorila u običnu opsadu grada, a do 1980-ih zapadni istoričari su odbijali da priznaju da je blokada Lenjingrada bila zapravo ratni zločin, prenosi nemački list.
Danas istoričari jednoglasno priznaju da je opsada Lenjingrada, nakon Holokausta, bila najveći genocid u Evropi za vreme Drugog svetskog rata.
„Cicero“ na kraju ističe da iako postoje ozbiljne nesuglasice između Istoka i Zapada, to nije razlog da se zaboravi jedan od najvećih ratnih zločina od strane Nemačke. List podseća da se ne sme zaboraviti da je „preduslov za pomirenje sećanje na minule događaje“.
