Već nedelju dana SAD i predstavnici pobunjenika vode razgovore u Dohi i sve su bliži sporazumu o planu povlačenja američkih trupa iz Avganistana.
Zauzvrat, pobunjenička grupa uverava da nijednoj međunarodnoj terorističkoj grupi neće biti dozvoljeno da koristi avganistansko tlo za pretnju Americi, niti bilo kojoj drugoj zemlji u budućnosti.
„Drugim rečima, sprečiće pretvaranje Avganistana u bazu za delovanje terorističkih organizacija, uključujući Al Kaidu i DAEŠ. Ako talibani to urade, to će sigurno biti dobar korak napred. Međutim, druga stvar je što bi zaključivanje takvog sporazuma zapravo označio kapitulaciju SAD pred talibanima, a to bi nanelo prilično ozbiljnu štetu imidžu i Amerike i NATO-a. Naime, zaključivanje sporazuma pod takvim uslovima, posle čega sledi neizbežna predaja vlasti talibanima u Avganistanu, značilo bi da je osamnaestogodišnji rat koji je započela koalicija pod vođstvom SAD u Avganistanu, zapravo izgubljen. SAD nisu mogle vojnim sredstvima da ostvare svoje ciljeve, i zapravo su morale da čine ustupke pokretu protiv koga su ratovali sve ovo vreme“, rekao je za Sputnjik ruski ekspert Nikita Mendkovič.
Zapadni mediji navode da bi plan o povlačenju američke vojske predviđao da talibani nadziru prekid vatre. Međutim, i povlačenje, i prekid vatre bili bi „ograničeni i uslovljeni“. Izvori, međutim, ne isključuju mogućnost da američki predsednik Donald Tramp najavi konačni sporazum sa talibanima u svom govoru o stanju nacije, kada vlada počne da radi.
„Njujork tajms“ je ranije pisao da će Tramp povući iz Avganistana polovinu američkog kontingenta, dok britanski mediji govore o spremnosti Bele kuće da povuče čitav kontingent. Prema pisanju britanskog „Tajmsa“ u zamenu za napuštanje zemlje, Vašington je zatražio od talibana da američke vojne baze ostanu u zemlji, kako bi „obuzdao“ druge regionalne igrače, uključujući Rusiju i Kinu.
Međutim, Mendkovič smatra da će u slučaju povlačenja vojske iz Avganistana Sjedinjene Države najverovatnije ostati i bez svojih vazduhoplovnih baza u regionu, koje su korišćene kao element pritiska na Iran, Rusiju i Kinu.
„Ako se postigne sporazum, bar neki od tih objekata će morati biti povučeni ili smanjeni, što će ozbiljno smanjiti američki vojni potencijal u regionu, ali će, s druge strane, osigurati granice Rusije i Kine od mogućih američkih napada u slučaju sukoba. S druge strane, neophodno je nekako rešiti i nova pitanja sa talibanima, sa krijumčarenjem narkotika i iskoristiti neki uticaj na novu avganistansku vladu. Ali, to je stvar budućnosti. U svakom slučaju, zaključenje takvog sporazuma bi samo po sebi bio veoma dobar signal. Rat traje predugo i vreme je da se završi, na ovaj ili onaj način“, kaže Mendkovič.
Odgovarajući na pitanje kakve garancije talibani mogu dati SAD, Mendkovič kaže da će za sprovođenje takvih dogovora biti neophodne redovne provere na teritoriji Avganistana, kako uz pomoć letova izviđačkih aviona, uz zaključenje Sporazuma o otvorenom nebu, tako i uz posete nekih stranih diplomata.
„Štaviše, ovde je takođe moguće i pitanje povratka moskovskom formatu sa učešćem drugih država, koje bi mogle da nastupe kao garanti i kontrolori zaključenog sporazuma, jer je malo verovatno da će talibani pristati na dugoročno prisustvo bilo kakvih američkih inspektora. Ako situaciju budu nadzirale grupe, na primer, iz Rusije, Kine i Indije, stav prema njima može biti potpuno drugačiji, a to može postati ozbiljna osnova za dijalog o monitoringu“, smatra Mendkovič.
Vojna misija SAD u Avganistanu traje skoro dve decenije i postala je najduža misija u američkoj istoriji. Američke snage su ušle u Avganistan 7. oktobra 2001. godine kao odgovor na terorističke napade od 11. septembra u Njujorku i Vašingtonu.
Američki eksperti navode da će povlačenje američke vojske iz Avganistana oslabiti vladu u Kabulu, ojačati talibane i dovesti do pogoršanja situacije.
Pored 14 hiljada američkih vojnika, u Avganistanu se nalazi i još devet hiljada vojnika iz drugih zemalja-članica NATO-a. Nemački vojnici se bave obukom vladinih snaga na severu zemlje, italijanski na zapadu, a turski — u Kabulu. Većina zemalja NATO-a poslala je vojsku u Afganistan iz solidarnosti sa SAD, i stoga će, najverovatnije, povući svoj kontingent posle Amerike. Povlačenje vojnih instruktora NATO-a iz Afganistana lišiće vladinu vojsku profesionalne obuke, tvrde američki eksperti.
Povlačenje američkih vojnika iz Avganistana će dovesti i do smanjenja finansijske pomoći vladi u Kabulu, uvereni su analitičari RAND-a. Prema njihovim rečima, nakon povlačenja trupa, strateški značaj Avganistana u očima SAD će se smanjiti, tako da će slanje velike pomoći izgubiti smisao. Samo tokom 2017. godine, SAD su potrošile oko 50 milijardi dolara na vojne i civilne programe u Avganistanu.
Međutim, ostaje pitanje da ći će SAD zaista tako lako napustiti Avganistan i da li će, ako se to dogodi, Vašington povećati pritisak i svoje prisustvo u susednim zemljama.
„U principu, takvi pokušaji od strane Vašingtona su potpuno mogući, posebno ako se zna da oni već nekoliko godina pokušavaju da svoje vojne objekte vrate na teritoriju postsovjetske Centralne Azije. Ali, ja mislim da je malo verovatno da će u tome biti uspešni, jer svi u regionu vide da je prisustvo američkih vojnih objekata u Avganistanu donelo dug rat u toj zemlji, građanski sukob koji traje skoro 18 godina. I teško da neko želi da to okusi i na svojoj koži. Aktuelna situacija i taj sporazum sa talibanima, pokazuje da NATO i SAD nisu u stanju da održavaju red u regionu. Umesto toga, oni mogu koristiti haos da bi opravdali prisustvo svojih vojnih objekata i ništa više od toga“, zaključio je Mendkovič.
Prema podacima RAND-a, novac stranih donatora čini 50 odsto budžeta Avganistana i pokriva 90 odsto policijskih i vojnih troškova zemlje. To bi značilo da bi u slučaju prestanka američke podrške, vlada predsednika Mohameda Ašrafa Ganija biti oslabljena.
Američki državni sekretar Majk Pompeo je potvrdio da su „SAD ozbiljno posvećene postizanju mira, sprečavanju situacije u kojoj bi Avganistan ponovo postao poprište međunarodnog terorizma, kao i vraćanju oružanih snaga kući“.
