Prema tvrdnjama Ambasade Ukrajine u Vašingtonu, američki senatori zatražili su od predsednika Donalda Trampa da se izdvoje dodatna sredstva za pružanje vojne pomoći Ukrajini, a založili su se i za zaustavljanje izgradnje gasovoda „Severni tok 2“. Ta vest nije iznenadila ruske politikologe, koji ističu da je glavni cilj Vašingtona da Ukrajinu u potpunosti odvoji od Rusije i predviđaju da će rusko-američki odnosi i u narednom periodu biti teški.
„SAD trenutno snabdevaju Ukrajinu smrtonosnim oružjem. O tome su govorili kongresmeni, senatori, Tramp i njegovo okruženje. Treba imati u vidu da je cilj SAD da odvoje Ukrajinu od Rusije. To je jedan od njihovih glavnih zadataka“, rekao je za Sputnjik ruski politikolog Aleksandar Gusev.
On očekuje da će ova i iduća godina biti obeležene prilično složenim odnosima Moskve i Vašingtona na teritoriji postsovjetskog prostora. „Amerikancima je važno da sada stvore zonu eskalacije, to je njihov spoljnopolitički trend. To se tiče i Ukrajine i drugih regionalnih tačaka, ali i Sirije i Severne Koreje, a sada i Venecuele. I ova lista se može nastaviti — severna Afrika, Libija, Liban“, obrazlaže Gusev.
Rezoluciju o pomoći Kijevu predložila je grupa od 70 kongresmena, među kojima ima predstavnika i Demokratske i Republikanske stranke. Političari su predložili da Bela kuća iskoristi odredbe Zakona o budžetu SAD za 2018. za potrebe nacionalne odbrane, kako bi se ojačao potencijal Oružanih snaga Ukrajine.
Oni predlažu da pruže dodatnu podršku kroz relevantne programe Stejt departmenta i Pentagona. To je, kako navode, neophodno za jačanje pomorskih mogućnosti Ukrajine, što će omogućiti lokalnoj mornarici da „spreči i odbije dalju rusku agresiju“.
„Pozicija koju kongresmeni formiraju, izdvajajući velika sredstva za podršku sadašnjem nelegitimnom Porošenkovom režimu, prosto fascinira. Verujem da će se finansijska pomoć SAD Porošenkovoj vladi nastaviti u doglednoj budućnosti“, smatra Gusev.
Rusija ne sedi skrštenih ruku
Senat poziva predsednika SAD da u najkraćem roku sa američkim saveznicima sprovede operaciju kojom bi se obezbedila sloboda plovidbe u Crnom moru s ciljem da se demonstrira podrška međunarodno priznatim granicama, bilateralnim sporazumima i načelima bezbednog prolaska brodova kroz Kerčki moreuz i Azovsko more.
Pored toga, članovi gornjeg doma Kongresa zahtevali su od NATO saveznika da ojačaju prisustvo Alijanse u Crnom moru kako bi pratili situaciju na moru.
Prema rečima senatora, evropske zemlje bi trebalo da zabrane ruskim brodovima da ulaze u njihove luke radi snabdevanja i dosipanja goriva. U rezoluciji se naglašava da će sankcije protiv Moskve ostati na snazi i ojačati „dok se ne promeni ponašanje Rusije“.
Gusev, međutim, podseća da Rusiju jednim delom štiti Konvencija iz Montrea, koja ograničava boravak u Crnom moru američkim brodovima, kao i svim drugim brodovima zemalja koje nisu crnomorske.
S druge strane, on ne isključuje mogućnost da bi neke evropske zemlje mogle da zatvore svoje luke za ruske brodove.
„Evropske zemlje, a pre svega zemlje EU, američki su sateliti. Oni su poslušnici administracije Bele kuće i članova Kongresa. To je sasvim očigledno. Da li će uspeti ili ne — veliko je pitanje, jer ni Rusija ne sedi skrštenih ruku. Ako govorimo konkretno o Crnom moru, američki brodovi ne mogu tamo biti duže od 21 dan, prema doktrinama međunarodnog pomorskog prava, ali postoje zemlje-članice EU koje mogu da blokiraju svoje luke za pozivanje naših brodova“, kaže Gusev.
Politikolog dodaje da nema razloga za brigu čak i ako se to dogodi i Evropljani zabrane ruskim brodovima da pristaju u njihovim lukama, mada bi to, kako ističe, bilo kršenje međunarodnog i pomorskog prava.
„Zabranjeno je to raditi. Međutim, činjenica je da naši brodovi mogu da plove u autonomnom režimu prilično dugo. Stoga, ako govorimo s vojnog stanovišta, nama nisu ni potrebne luke onih evropskih zemalja koje izlaze na Crno ili Sredozemno more. Na tom polju smo prilično jaki. Što se tiče kršenja međunarodnog i pomorskog prava, to je neviđeni bezobrazluk. Mi smo u više navrata bili svedoci toga da je ista ta Ukrajina već pokušavala da prođe kroz Kerčki moreuz, ne obaveštavajući rusku stranu. Mnogo je primera kada zemlje šalju svoje brodove, uključujući i vojne, da bi rasplamsale tenzije. Prema tome, ovo treba tretirati na vrlo jednostavan način — za svaku akciju mora da postoji odgovor“, kaže Gusev.
U „Severni tok 2“ uložile i evropske kompanije
Američki senatori su govorili i o izgradnji gasovoda „Severni tok 2“. U posebnoj rezoluciji posvećenoj tom energetskom projektu, napominje se da bi evropske zemlje trebalo da doprinesu momentalnom prestanku gradnje. Prema rečima Vašingtona, novi cevovod je pretnja energetskoj bezbednosti EU i pored toga stavlja Ukrajinu u zavisnu poziciju.
Gusev navodi da je razlog što Vašingtonu smeta izgradnja „Severnog toka 2“ to što Amerika želi da potisne Rusiju sa evropskog tržišta i progura svoj tečni gas u Evropu, ali da je to prilično skupo i komplikovano.
„Drugo, Amerikanci ne žele da dozvole Rusiji da bude prisutna na evropskom tržištu. Imamo gasovode, kao što su Urengoj—Pomari—Užgorod, kao i ’Severni tok 1‘, koji ide u Evropu i funkcioniše prilično efikasno. Isporuke se svake godine povećavaju, a to znači da se povećava i zavisnost evropskih zemalja kojima isporučujemo prirodni gas. To, u stvari, izaziva bes kod Amerikanaca, a ne kod Evropljana, jer su Evropljani zainteresovani za ruski prirodni gas. Uz to, Rusija je strateški partner evropskih zemalja. Zato ćemo nastaviti da snabdevamo Evropu. Amerikanci su besni, ali ništa ne mogu da urade“, ističe politikolog.
Gusev podseća da su, pored Rusije, i evropski investitori uložili mnogo novca u izgradnju gasovoda „Severni tok 2“ i da je to razlog više što će taj projekat biti realizovan.
„Evropske kompanije — francuske, španske i italijanske, a da ne pominjemo nemačke — uložile su stotine miliona dolara u izgradnju ’Severnog toka 2‘. Ko će se tek tako odreći svog novca? Niko i nikad! Zbog toga će ’Severni tok 2‘ biti završen. Tu nema nikakve dileme. Mi ćemo koristiti sve mogućnosti, uključujući i one političke, kako bismo izgradili ’Severni tok 2‘ i kako bi on počeo da funkcioniše“, zaključio je Gusev.
Ovo nije prvi put da američki političari imaju slične zahteve. Vašington redovno pruža vojnu pomoć Kijevu. Prošle godine, SAD su se dogovorile sa Ukrajinom o snabdevanju smrtonosnim oružjem. Što se tiče „Severnog toka 2“, evropske zemlje, pre svega Nemačka, ignorišu sve napade na gasovod i traže od Vašingtona da se ne meša u tuđe poslove.
