Predsednik Venecuele Nikolas Maduro je, nakon sprečavanja vojne pobune u ponedeljak i uoči demonstracija koje su za danas zakazali i protivnici i pristalice vlade, optužio američku vladu da je naredila „fašistički državni udar“.
Posle žestokih demonstracija pobunjenika širom države, predsednik opozicionog parlamenta Huan Gvaido samoproglasio se za novog predsednika pred pristalicama u Karakasu. Odmah je stiglo saopštenje iz američke Bele kuće – Donald Tramp je priznao Gvaida za predsednika i pozvao zapadne vlade da isto to učine.
Dakle, politička kriza u u ovoj južnoameričkoj zemlji primiče se tački usijanja, a odnosi između zvaničnog predsednika Madura i vodećih faktora u SAD pale su na najniže grane. Sa neizvesnošću se dočekuje svako naredno jutro.
Maduro je zatražio od šefa diplomatije Horhea Arease da „potpuno revidira odnose“ s Vašingtonom nakon što je američki potpredsednik Majk Pens objavio video-poruku podrške stanovnicima Venecuele, ohrabrujući demonstrante protiv predsednika Madura i potvrđujući podršku SAD opozicionom vođi Huanu Gvaidu. Pens je nazvao Madura „diktatorom“ koji nema pravo na vlast.
Podsetimo, u ponedeljak je 27 vojnika uhapšeno nakon što su se pobunili protiv predsednika i ukradeno oružje predali opozicionim aktivistima, čiji je plan bio, kako tvrde vlasti u Karakasu, da osobe obučene u vojne uniforme danas pucaju na opozicione demonstrante.
Nakon neuspelog puča, širom Venecuele usledili su protesti građana protiv aktuelne vlasti, na koje su pozvali opozicioni politički lideri. U Karakasu su se sukobili vojska i demonstranti, piše portal „Nacional“, a poznati novinar Roman Kamačo je saopštio da su dve osobe poginule, a dve povređene. U gradu San Geliksu u državi Bolivar demonstranti su zapalili statuu bivšeg predsednika Venecuele Uga Čaveza.
Kako za Sputnjik kaže prof. dr Dušan Vasić, bivši ambasador Srbije u više zemlja Latinske Amerike i profesor Fakulteta za poslovne studije i pravo, nema nikakve sumnje da su u sve ovo što se događa u Venecueli umešani prsti američkih tajnih službi i takozvane „duboke države“.
„Imali smo bezbroj takvih primera. Kuba je jedan od njih, zemlja koja je 60 godina trpela takve torture i pokušaje. Uostalom, i sam američki predsednik Tramp je pre više od godinu dana javno rekao da je spreman da sruši vlast u Venecueli. Dakle, subverzivna delatnost je odavno u toku. Prema Čavezu nije uspela, a sada to isto pokušavaju prema Maduru“, ocenjuje Vasić.
Prema njegovim rečima, Sjedinjene Američke Države su rešile da u Venecueli sprovedu takozvanu „meku intervenciju“.
„Odlučile su da izazovu duboku unutrašnju krizu – prvo ekonomsku, a onda i političku – kako bi ostvarili sopstvene interese. Naime, Amerika ceo taj kontinent dobrim delom drži pod svojim jakim uticajem i ne dozvoljava spoljne uticaje. Čim se neko na neki način približili tom delu sveta, bilo da je to Kina ili Rusija, sa svojim ekonomskim, političkim ili vojnim idejama i pokuša da uspostavi čvršću saradnju sa tim zemljama, Amerika se odmah nakostreši, zateže obarače i preti vojnim akcijama“, primećuje Vasić.
U tom smislu, dodaje naš sagovornik, Amerika za odbranu svog uticaja na tom delu kontinenta pokušava da koristi sve instrumente, a ovog puta i interameričke unutrašnje političke grupe, takozvanu grupu Lima, kako bi zaustavila proces kojem se decenijama suprotstavlja, a to je jačanje levičarskih pokreta u Latinskoj Americi.
Vasić smatra da manje od 30 vojnika, koliko ih je u Venecueli uhapšeno zbog pokušaja državnog udara, nije dovoljno za neki veći potres u toj zemlji u smislu promene vlasti.
„Vlast Nikolasa Madura je još prilično čvrsta i poverenje u njega je još prilično veliko, pa ne verujem da je situacija u Venecueli došla do faze kada bi bilo realno očekivati da može doći do nekog preokreta na štetu lidera Venecuele. On je pre neki dan povukao jedan poprilično popularan potez i učetvorostručio minimalne zarade radnika. On dakle pokušava da podigne standard i da se odupre spoljašnjim pritiscima kojima je izložen“, ukazuje Vasić.
Sagovornik Sputnjika takođe ne veruje da Venecueli preti građanski rat.
„Moj utisak je da je Venecuela daleko od takvog razvoja događaja, jer tamo nema niti je u skorijoj istoriji bilo organizovanih narodnih grupa ili frontova. Pre će izbiti građanski sukob u susednoj Kolumbiji, pa čak i u Brazilu, gde postoje mnogo veće unutrašnje podele nego u Venecueli“, zaključuje Vasić za Sputnjik.
