Američki časopis „Nešenel interest“ ovoj temi posvetio je članak u kome dominira blago paničan ton autora, koji iznosi mišljenje da je „teško shvatiti na koji način benigno (ili maligno) zanemarivanje Beograda od strane Vašingtona unapređuje američke spoljnopolitičke interese, dok Kina i Rusija umeju da tumače mapu“.
Da li su ovakvi stavovi u američkim medijima samo posledica straha od jačanja ruskog prisustva u Srbiji, ili im je možda postalo jasno da je Srbija stvarno važna u ovoj regiji?
Profesor doktor Mihajlo Crnobrnja, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, kaže da su američki mediji vrlo uticajni i da ne bi bilo pogrešno misliti da na ovaj način sugerišu Trampu da bi i on mogao da se pojavi u Beogradu. „Ali“, dodaje on, „nisam siguran da Tramp razume ulogu Srbije na Balkanu“.
„Kada mediji ovako nešto kažu, to se sluša i čita. Mislim da se Tramp trudi i da pokušava da shvati Balkan, ali da mu je interesovanje razapeto od Severne Koreje, preko Bliskog istoka, do Meksika. A to su za Ameriku značajnije teme, i Balkan joj je u ovom trenutku nisko na listi interesovanja“, ocenjuje naš sagovornik.
Da li je sve to Trampova greška ili ne, profesor Crnobrnja ne može da oceni, jer sve zavisi od toga šta je njihov cilj.
„Mislim da Amerikanci više ne mogu, kao što su nekada mogli i hteli, da budu prisutni u celom svetu i u svakoj čorbi da budu mirođija. Moraće malo da se presaberu i da vide šta su im prioriteti. Meni je, inače, teško da razumem Trampovu politiku u kojoj je mnogo lakše stvarati neprijatelje nego prijatelje“, mišljenja je naš sagovornik.
S druge strane, on podseća na jednu nimalo benignu činjenicu koja mnogo toga govori — jedino na Kosovu postoji spomenik podignut američkom predsedniku, u ovom slučaju Bilu Klintonu. Ovo nameće novo pitanje: da li Amerika već ima ili tek pravi „pandan“ državi Srbiji, koja će im biti odan partner — velikoalbansku državu.
„Čak milim da je Kosovo Americi veći partner od same Albanije. ’Velika Albanija‘ je ozbiljan projekat, u kome će biti deo i Crne Gore i Makedonije… Ujedinjenje Albanaca po principu prizrenske lige u poslednjoj deceniji je bitno ojačalo. Glavni faktor su oni sami, a Amerikanci imaju razumevanja. Ne znam da li postoje neki finansijski tokovi za to, ali u svakom slučaju nema nikakvog političkog idejnog protivljenja toj ideji“, primećuje naš sagovornik.
Crnobrnja dodaje da ne bi nikako trebalo zapostaviti činjenicu da su Amerikanci na Balkanu prisutni i kroz NATO, s obzirom na to da je ovaj vojni savez instrument američkog prisustva bilo gde u svetu. To im, prema rečima našeg sagovornika, daje izvesnu komociju, s tim što u poslednje vreme dve velike i jake zemlje — Rusija i Kina — pokazuju interes za ovaj naš teren.
Džimi Karter je poslednji američki predsednik koji je posetio Srbiju. S druge strane, ruski predsednici (Vladimir Putin i Dmitrij Medvedev) su u poslednjih 18 godina u zvaničnim posetama Srbiji bili ukupno pet puta. Slično je i sa Kinom, odnosno predsednikom ove države Si Đinpingom, koji je već jednom boravio u zvaničnoj poseti Srbiji a, prema najavama, to će učiniti i ove godine.
