Erdogan pritom nije objasnio na kakvu vrstu revidiranja misli, ali je indikativno to što je najavio i trilaterali sastanak Turska–BiH–Hrvatska, bez pominjanja srpskog faktora.
Da li Erdogan ima moć da izdejstvuje reviziju Dejtonskog sporazuma i kuda bi to odvelo? Šta su prave namere ove politički osetljive inicijative?
Naši sagovornici, profesor dr Stevica Deđanski i politički analitičar Anđelko Kozomara, saglasni su da Turska nije u mogućnosti da sama tako nešto izvede jer, kako navode, nemaju osnov za to. Oba sagovornika podsećaju da to mogu da urade samo velike sile uz pristanak sva tri naroda u BiH i Srbije i Hrvatske kao države koje su garant sporazuma.
Dugoročno gledano, iako profesor Deđanski tvrdi da je ova izjava samo na nivou dnevne politike, Kozomara ima „crv sumnje“, jer kako ističe — ključ svega zavisi od toga kako bi ta revizija izgledala.
„Erdoganova poruka može da znači samo dalji raskol u BiH među političkim liderima tri naroda. Njegova poruka može da se tumači na više načina i da se čita kako kome odgovara, pa i kao namera da se raspakuje Dejtonski sporazum i da se napravi unitarna država, što žele Bošnjaci. Dakle, bez entiteta. Druga varijanta je da se BiH kao nefunkcionalna država podeli na tri konstitutivna dela. Ali mi samo možemo da nagađamo šta je on mislio“, kaže Kozomara.
Profesor Deđanski smatra da Erdoganova izjava treba da nas zanima samo u kontekstu srpskog interesa.
„Ako oni žele da promene nauštrb srpskog naroda, mi to, naravno, nećemo da dozvolimo je je Srbija garant Dejtona, a i imaćemo podršku naših prijatelja Rusije i Kine da se to ne dozvoli. A ako to vodi u pravcu da Republika Srpska dobije svoju državnost, mi sa time nemamo problem“, napominje profesor Deđanski.
Komentarišući Erdoganovu najavu da će se u budućnosti održavati sastanci na nivou Turska–BiH–Hrvatska, Deđanski kaže da je bilo kakav sastanak te vrste nemoguć bez Republike Srpske.
I Kozomara misli da Srbi ne treba da se obaziru na Erdoganovu izjavu jer Dejtonski sporazum može da se raspakuje samo uz saglasnost srpskog faktora.
„U samom Dejtonskom sporazumu piše da se promene obavljaju uz saglasnost svih naroda i dva entiteta. Dakle ne uz saglasnost Erdogana ili bilo kog stranog lidera“, napominje Kozomara.
Naš sagovornik podseća da Hrvati žele svoj entitet u BiH, to je Herceg-Bosna, i da to nije nova priča. Deđanski dodaje da Turska nije, bar zasad, spremna da pokvari odnose sa Srbijom koji su na najvišem nivou u novijoj istoriji.
U svakom slučaju, treba podsetiti da je Alija Izetbegović BiH ostavio Turskoj u amanet, a da je Sandžak još početkom devedesetih na referendumu izglasao pripajanje matici Bosni i Hercegovini. Ako bi došlo do bilo kakvog raspakivanja ili revizije Dejtona, nije neverovatno zamisliti da bi to pokrenulo lavinu koja bi dovela do novih tenzija, pa moguće i do promene granica.
