Salvini je nakon sastanka sa poljskim kolegom Joahimom Bruđinjskim i predsednikom poljske vladajuće partije Pravo i pravda Jaroslavom Kačinjskim, rekao da će Poljska i Italija biti protagonisti preporoda evropskih vrednosti, te da se pripremaju za novu ravnotežu i novu energiju u Evropi koja treba da usledi nakon izbora za Evropski parlament u maju.
Kako za Sputnjik ocenjuje analitičar Instituta za evropske studije Aleksandar Gajić, Salvini jeste predvodnik populističkog, odnosno demokratskog talasa u Italiji, ali se ne bi moglo reći i da je predvodnik tog talasa na evropskom nivou.
„On najčešće iznosi stavove koje dele pokreti sličnog tipa širom Evrope, a kada je reč o Salvinijevom povezivanju sa Poljacima vidimo da je to jedan trend, jer polako sazreva svest da ovi pokreti, koji su nikli spontano, na nacionalnom nivou, moraju da se održe i da zajednički deluju na tom kontinentalnom prostoru. Tim pre što vidimo da je ta evropsko-levoliberalno-globalistička birokratija praktično već strpala u isti koš sve te pokrete koji predstavljaju otpor ovakvom konceptu EU, koji se pokazao neefikasnim i opasnim po nacionalne države“, smatra Gajić.
Prema njegovim rečima, i Salvini i Kačinjski zastupaju svoje zemlje na izborima za Evropski parlament i sasvim je prirodno da koordiniraju međusobne aktivnosti kako bi nastupili kao neki vid fronta, sa zajedničkim predlozima i koordinacijom politike vođenja kampanja.
„To je ideja koja se prvi put operacionalizuje u jednoj političkoj kampanji, a videli smo da ju je prošlog leta inicirao i Stiv Benon iz Amerike, kada je rekao da soroševskoj propagandi i njihovim nastojanjima na prostoru Evrope treba kontrapozicionirati ono što je on nazivao ’muvment‘ i na neki način koordinirati delovanje tih pokreta koje u globalnim medijima pežorativno nazivaju populističkim“, napominje Gajić.
Kako dodaje, sada i kod tih pokreta vidimo da sazreva neophodnost međusobne saradnje, koordinacije aktivnosti, razmene informacija i međusobnih iskustava, u nastojanju da pojedinačno, ali i u ukupnom zbiru postignu što bolji rezultat na izborima koji u maju očekuju Evropsku uniju.
To je, ukazuje naš sagovornik, nešto što se moglo očekivati i što spontano niče u svesti pojedinih predvodnika tih pokreta koji se protive tom evrounijskom, neoliberalnom, prevaziđenom pogledu koji ima to anacionalno stanovište i koje jednostavno prezire i krši demokratske procedure.
Gajić kaže da je pitanje da li će ovi pokreti biti uspešni u tome da zajedničkom koordinacijom premaše sva očekivanja i preuzmu većinu u parlamentu, ali je sasvim sigurno da će slika parlamentarnih stranaka posle izbora biti pomerena značajno udesno.
„Čak i ako te stranke zajedničkom koordinacijom ne budu osvojile ubedljivu većinu u parlamentu, svakako će naterati ostale stranke centra ili desnog centra da se svi pomere u tom desnom spektru, i biće nesumnjivo mnogo jače zastupljene nego što su bile dosad. To će onda predstavljati veliki problem, pre svega za Evropsku komisiju i brojnu birokratiju u EU koja se plaši tih pokreta i doživljava ih kao neki bauk koji će da presudi Evropskoj uniji“, objašnjava Gajić.
Kako dodaje, promena slike Evropskog parlamenta nakon izbora uticaće i na promenu odnosa prilikom prevazilaženja raznih kriznih situacija koje se tiču EU i na mogućnost njene transformacije.
„EU će morati mnogo više da vodi računa o nacionalnim državama i nacionalnim interesima i pozicijama koje te stranke zauzimaju u parlamentu jer će se njihov glas neuporedivo jače čuti i biti daleko uticajniji u Evropskom parlamentu“, zaključuje Aleksandar Gajić.
