Nakon isteka tranzitnog ugovora u decembru 2019. godine, ukrajinski tranzit će, kako je više puta rečeno u Moskvi, biti moguć samo pod uslovima ekonomske opravdanosti i ako ta opcija bude konkurentna u odnosu na druge pravce snabdevanja gasa u Evropu.
Prema navodima kompanije „Nord strim 2 AG“ koja rukovodi izgradnjom gasovoda „Severni tok 2“, najveći na svetu brod za podvodno polaganje cevi „Pionirski duh“ pristupio je izgradnji tog cevovoda u teritorijalnim vodama Finske. Saglasnosti Švedske i Danske su u drugom planu, jer se te zemlje mogu zaobići bez štete po gasovod, ali sa Finskom je to nemoguće iz geografskih razloga. Međutim, Finska je potpisala ugovor o postavljanju cevi za gasovod i sada drži reč, ne obraćajući pažnju na pretnju sankcijama.
Takođe, Brod „Audasija“ je završio polaganje cevi u teritorijalnim vodama Nemačke, gde je položeno oko 370 kilometara gasovoda. Ako se u obzir uzme i sav novac koji su uložile kompanije giganti kao što su austrijski „OMV“, francuski „Anži“, britansko-holandski „Šel“ i nemačke kompanije, sve su manje sumnje da će se obustaviti izgradnja „Severnog toka 2“.
Kao prvo, Rusiji, Nemačkoj i Turskoj u izgradnji gasovoda priključuje se i Austrija, na čijoj će se teritoriji, po svemu sudeći, preseći tačke maršruta „Severnog“ i „Turskog toka“. Upravo će Austrija postati čvorište za izvoz ruskog gasa u ostatak Evrope. Tu značajnu ulogu ne igra toliko geografski položaj, koliko velika podzemna mreža skladišta gasa, koja će u potpunosti moći da zameni skladišta gasa na teritoriji Zapadne Ukrajine.
Prvi ko će pasti u ovoj borbi za novu energetsku mapu Evrope je ukrajinski gasovodni sistem, jer nikome neće biti potreban. Rusi su izjavili da će gas prolaziti kroz ukrajinski gasovod samo ako to bude ekonomski opravdano i ako Ukrajina ponudi povoljnu cenu za tranzit. Ukrajina je sa svoje strane poručila da bi cene transporta gasa trebalo povećati, tako da je malo verovatno da će ruski gas za Evropu u budućnosti teći ukrajinskim gasovodom. Ukrajinski gasovod nije potreban ni Nemačkoj, ni Austriji, ni Turskoj.
Nakon izgradnje „Severnog toka“ i „Turskog toka“, SAD će želeti da se dokopaju ukrajinskog sistema gasovoda, jer su Kijev i Vašington već dogovorili izgradnju novih pogona za komprimovanje tečnog gasa u Ukrajini.
Gasni aranžmani sa Kinom Amerikancima pak idu teže, jer su Kinezi ovog leta prestali da uvoze američki gas. Čak i da Peking opet počne da kupuje američki gas, to će biti u veoma malim količinama, jer su SAD poslednjih godina veoma nepredvidljive. Tako se ispostavilo da je Evropa postalo glavno tržište za američki gas, iako su je SAD smatrale sporednim tržištem, a tamo im je Rusija glavni konkurent.
A ako ne uspeju da zaustave „ruske tokove“, onda barem treba uzeti šta se nudi, mada će se kupovina ukrajinskog gasovoda, nakon što gas potekne „Severnim tokom“ i „Turskim tokom“, pokazati kao neprijatan promašaj.
