On je podsetio da zajednički projekat za proučavanje Venere podrazumeva stvaranje ruske stanice za sletanje (koja se sada naziva „Venera D“, gde D znači „dugovečna“), a misiju treba da dopune različita istraživanja američkih kolega i, možda, mala svemirska letelica.
„Ranije je odlučeno da se ovaj posao podrži pet godina, počevši od 2014. Ovih pet godina je faktički prošlo i sada postoji pitanje: ili se rad nastavlja, ili ova misija ostaje istraživanje na papiru. Kritična tačka treba da bude na proleće i zato je sastanak Dmitrija Olegoviča (Rogozina) sa (direktorom američke Nacionalne vazduhoplovne i svemirske administracije Džimom) Brajdenstajnom u tom pogledu bila veoma važna“, rekao je Zeljoni.
„Pripremili smo sve materijale za ovu posetu nadajući se da će se ovaj razgovor nastaviti i održati, ali sada je budućnost misije nepoznata“, dodao je ruski naučnik.
On je istakao da se trenutno rad na misiji nastavlja samo na akademskom nivou.
U završnom izveštaju zajedničke radne grupe o misiji na Veneru, koji je objavljen na sajtu NASA 2017. godine, navodi se da bi pokretanje rusko-američke međuplanetarne stanice „Venera D“ moglo da se održi od kraja maja do kraja juna 2026. godine. Za lansiranje se mora koristiti ruska teška raketa „Angara A5“, koja će biti lansirana sa kosmodroma „Vostočni“.
