U novogodišnjem intervjuu za Sputnjik precizira da će biti parafiran ranije već postignut administrativni sporazum, koji će omogućiti sabiranje radnog staža iz dveju država.
— Bitno je da imamo sporazume o socijalnoj sigurnosti ili zaštiti sa različitim zemljama. Naša želja je da zaštitimo naše ljude. Naravno, mi njih ne možemo da obavežemo. Većina odlazi na rad u inostranstvo tako što sami nalaze sebi aranžman, ali ono što je bitno, jeste da mi njima obezbedimo da, ukoliko žele, država brine o njima. Jedini način da možemo da garantujemo njihova prava, jeste da to rade preko Nacionalne službe ili preko licenciranih agencija. Ukoliko odu na taj način, oni potpisuju ugovor u Srbiji. To što potpišu ovde, ovde se zavodi i mi to onda garantujemo da će tamo biti sprovedeno. U tim slučajevima mi možemo da se borimo ukoliko dođe do bilo kakve zloupotrebe u inostranstvu. A ima dosta slučajeva zloupotrebe kao u Slovačkoj, ali one su se dešavale uglavnom zato što su ljudi odlazili sami ili preko nekih agencija koje nisu ovde licencirane.
Koji će još sporazumi iz nadležnosti Vašeg ministarstva biti potpisani sa Rusijom prilikom posete ruskog predsednika?
— U planu je i potpisivanje sporazuma o saradnji u socijalnoj zaštiti, dok se treći sporazum tiče saradnje u oblasti zaštite i bezbednosti na radu. Taj sporazum je načelno već dogovoren tokom moje posete Moskvi. Četvrti sporazum predviđa saradnju u renoviranju Groblja oslobodilaca Beograda, koje treba da ima jedan potpuno drugačiji izgled. Građani Srbije će biti ponosni na to kako će izgledati taj memorijal. On bi trebalo da bude potpuno rekonstruisan, da bude osvetljen, zatvoren, da bude primereno osvetljen — moći će da menja boju po potrebi u crvenu, pošto se radi o crvenoarmejcima koji su dali život za oslobođenje naše zemlje, a iz vazduha će biti u bojama srpske zastave, koja je u drugom pravcu ruska. Planirali smo za to sredstva u budžetu za 2019. godinu, a voleo bih da to bude gotovo za Vidovdan.
Nemačka je ovih dana usvojila zakon koji će širom otvoriti vrata za stručne kadrove iz ovog regiona. Sprema se radna grupa koja će se baviti podsticajima za ostanak mladih stručnjaka u Srbiji. Koje ćete mere predložiti toj radnoj grupi?
— Nije samo Nemačka, nego i sve razvijene zemlje vape za kvalitetnom radnom snagom. A mi moramo da budemo blagovremeni u reakcijama i namerama da zadržimo ne samo mlade, nego generalno sve naše građane da ostanu u Srbiji. S druge strane, da vratimo ljude koji su otišli. Verujemo da to možemo, zato što pokazujemo znake oporavka i naša privreda ide u stalni plus iz godine u godinu. Samo je potrebno da u nekim aspektima radimo pravovremeno, kako normativno, tako i medijski i da pokažemo da mi jesmo zemlja koja je interesantna za život, a da sa druge strane možemo i da rasteretimo sve one koji žive ovde u Srbiji. Mislim da možemo da uspemo u tome. Ideja ministarstva jeste upravo da iskoristi pamet naših ljudi, da iskoristi eksperte koji postoje u raznim institucijama — i SANU i Ekonomski fakultet i rektorat i iz naših pokrajina i Vojvodine i sa Kosova i Metohije.
Koje institucije će biti zastupljene u toj radnoj grupi, pored Vašeg ministarstva?
— Kad su u pitanju ministarstva, to su ministarstva finansije, privrede, prosveta i rada. Ministarstvo finansija uzimamo zato što u svemu imamo finansijske efekte. Privreda, jer je reč o privrednom okruženju, uslovima rada. Prosveta, jer se to tiče obrazovanja ljudi, prekvalifikacija, budućih generacija koje treba da da budu kvalifikovane. I Ministarstvo rada kao resorno ministarstvo koje to predlaže.
Kada očekujete prve predloge radne grupe?
— Do kraja ove godine na adresu svih ovih institucija će stići kratko obrazloženje šta je ideja i zadatak te radne grupe — znači, izrada strategije i akcionog plana, kao i nivo klasifikacije i obrazovanja eksperata. Očekujemo da predlog dođe do 14. januara, a odmah posle toga obavićemo preliminarni sastanak i dogovoriti se ko će rukovoditi, u kom vremenskom intervalu će se sastajati i šta je njihov zadatak. Izvestićemo i vladu da vidimo da li i ona ima neki input za taj tim.
Planira se novi Zakon o radu. Zašto je on potreban i da li strahujete da bi, ukoliko bude nezadovoljnih, moglo da se desi nešto slično protestima u Francuskoj, izazvanim nezadovoljstvom izmenama tamošnjeg Zakona o radu?
— Ne strahujem uopšte zbog odnosa koji imamo kao Vlada sa partnerima i sa Unijom poslodavaca s jedne strane, i sa sindikatima s druge strane. Socijalni dijalog je u ovoj vladi dobio potpuno drugačiju dimenziju. Mi smo poslednjih godinu dana imali 11 sednica Socijalno-ekonomskog saveta. Počeli smo sa projektom organizovanja, odnosno uspostavljanja lokalnih socijalno-ekonomskih saveta, jer želimo da taj dijalog bude svugde prisutan. Moja praksa, a evo vidim i praksa ministra finansija jeste da budemo prisutni na svakoj sednici i dijalog postoji. On i ja smo stava da svi zakoni koji se tiču i radnika i poslodavaca obavezno prođu Socijalno-ekonomski savet. Želim da dijalogom dođemo do rešenja.
Kada se očekuje Zakon o radu?
— U planu je da on 2020. uđe u skupštinsku proceduru. Ono što ja mogu da obećam, to je da sigurno neće biti tako da jedna strana, ministarstvo uzme i napiše taj zakon. Sešćemo svi zajedno i krenućemo od toga da prvo vidimo kao radna grupa Socijalno-ekonomskog saveta šta to treba da menjamo i da tu napravimo konsenzus. Onda idemo u javnu raspravu. Nama je interes da naša zemlja napreduje i to je jedan od uslova.
Radnici se često žale na favorizovanje stranih investitora, na to da se oni ponašaju po sistemu uzmi ili ostavi, ako hoćeš — hoćeš, ako nećeš — ima ko hoće. Šta Vaše ministarstvo preduzima da se zaštite radnici koji rade u stranim kompanijama?
— Ne postoje privilegovani ljudi. Inspekcija rada je dobila instrukcije da radi u skladu sa zakonom, ali da bude brutalna, ako bilo gde postoji bilo kakvo kršenje radničkih prava ili diskriminacija. To je vrlo eksplicitno rečeno. Kažem građanima da prijave šta god se tiče inspekcije rada. Ukoliko kažete ime i prezime, inspekcija rada je dužna da vam podnese izveštaj. Kao ministar na dnevnom sam nivou u kontaktu sa glavnim inspektorom i na kolegijumu jednom nedeljno izveštava me o svim događajima koji se prijave. Poslednji u nizu slučaja je jedna italijanska kompanija u Šapcu, gde je nađeno mnogo manjkavosti po prijavi i biće sankcionisani.
Nećete gledati kroz prste ni kada strani poslodavac godinama, kao u „Goši“, ne uplaćuje ni plate, ni osiguranje?
— To je stvar prošlosti. Razgovarao sam sa ministrom finansija i želimo da s jedne strane olakšamo privredi, a sa druge strane da budemo precizniji i sa većom mogućnošću kontrole. Verujem da ćemo sa Ministarstvom finansija to postići nekim narednim merama.
Hoćete li tako strogo kontrolisati i rad na crno?
— Rad na crno kontrolišemo vrlo rigorozno. U 2018. godini smo do 1. decembra imali oko 64.000 nadzora. To je 38 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Radimo dosta na medijskoj kampanji, da kažemo i pokažemo radnicima i poslodavcima koji rade u skladu sa zakonom, da pratimo, da rušimo nelojalnu konkurenciju, da radnicima šaljemo poruku da smo na njihovoj strani. Posedujem snimke gde inspekcija ode na gradilište i vidimo da radnici beže. Ne treba da beže. Mi smo došli zbog njih, da zaštitimo njihova prava. Radnici su u 90 odsto slučajeva posle inspekcije dobili posao za stalno. Ja želim da ih osokolim u tome da prijavljuju rad na crno. Sledeća godina je godina zaštite i bezbednosti na radu. To je poruka svima da moraju da se pridržavaju toga ili će biti rigorozno kažnjeni. Sa Ministarstvom finansija ćemo probati da iskorenimo onaj dodatak koji se daje na ruke, a videćete kako.
To će biti ključni akcenti Vašeg rada u 2019. godini?
— Možda najveći akcenat jeste izrada socijalnih karata. Predviđeno je da se rade u tri faze. Prva faza je trenutno u toku i završava se u maju potpunom implementacijom hardverskog sistema i prebacivanjem naše baze u taj sistem. To će biti u državnom data centru. U međuvremenu, po toj dinamici, bitno je da do kraja toga bude usvojena u Skupštini izmena i dopuna Zakona o socijalnoj zaštiti, koji pruža mogućnost donošenja zakona o socijalnim kartama, da bismo nakon toga u maju krenuli u drugu fazu, da uvučemo druge baze podataka u tu bazu. Zatim 2020. godine idemo sa tenderom da koristimo iskustva Danske i alate za ukrštanje podataka, kako bismo imali potpunu sliku socijalnih karata naših građana. Cilj je da naši građani na transparentan način znaju kako je šta raspoređeno i da znamo da nismo negde pogrešili i dali nekome ko ima. Takve stvari više neće moći da se dešavaju. Nama nije ideja da uštedimo na socijali, nego da to što imamo, rasporedimo najpravednije.
