Zdrava logika nalaže da sporazuma dveju strana o bilo čemu nema bez prethodnog dijaloga. Kako je to američka administracija zamislila da famozni sveobuhvatni sporazum Beograda i Prištine bude postignut u nastupajućoj godini nije jasno, kada o dijametralno suprotnim gledištima na rešenje kosovskog čvora već dugo vremena nema čak ni razgovora.
Međutim, poruka i pisama ne fali. Posle pisma koje je američki predsednik Donald Tramp pre 10 dana uputio Aleksandru Vučiću i Hašimu Tačiju, praktično ih pozivajući u Belu kuću na slavljenički ručak povodom postizanja sporazuma, koji bi on očigledno da ubrza, dobili smo nastavak priče.
Pošto se pre dva dana, okuražen pismom, Tači oglasio ocenom da „nema dileme da će sporazum biti finalizovan u Beloj kući u prisustvu najmoćnijeg svetskog državnika Donalda Trampa“, stigla je i poruka američkog ambasadora u Prištini.
Filip Kosnet smatra da 2019. godina mora da bude godina sveobuhvatnog sporazuma i da SAD ne vide alternativu dijalogu. I to je poručio u istom danu kada je Vlada samoproglašene države Kosovo konačno „odreagovala“ na pozive Brisela i Vašingtona da ukine taksu od 100 odsto na srpsku robu, bez čega, kako joj je poručeno iz Beograda, nema nastavka dijaloga. U Prištini su naime odlučili da prošire spisak robe za koju ta taksa važi i na onu proizvedenu u pogonima stranih kompanija u Srbiji.
Ili „najmoćniji svetski državnik“ ipak nije toliko moćan da bi urazumio „ključnog partnera Vašingtona za očuvanje mira i stabilnosti u Evropi“, kako je Tramp u pismu okarakterisao Kosovo, ili je u pitanju zajedničkim snagama dogovorena taktika zauzimanja što bolje „pregovaračke“ pozicije Prištine, kako bi se do sporazuma došlo što pre. Jer Americi se očigledno žuri.
Komentarišući najnoviju izjavu ambasadora SAD, nekadašnji diplomata Zoran Milivojević kaže da ona znači da pismo Trampa treba shvatiti veoma ozbiljno.
„Izjava ambasadora je potvrda da američka administracija ulazi u operacionalizaciju onoga što je u suštini Tramp najavio svojim pismom kao nameru, ali i cilj američke politike u narednom periodu“, ocenio je sagovornik Sputnjika.
To je, kako kaže, pre svega interes Amerike da se direktno uključi u rešavanje kosovskog čvora, namera da se to realizuje u kraćem periodu i to pod njenom punom arbitražom.
„Ciljevi Amerike su da ona ubere plodove rešenja kosovskog pitanja, jer ono prevazilazi regionalne okvire. Sada ulazi i u kontekst nadmetanja i sa Rusijom i Kinom na ovim prostorima i sasvim je sigurno da SAD žele da sebi pripišu uspeh“, kaže Milivojević.
Na pitanje koliko je realno da 2019. bude godina sporazuma, pošto je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić više puta ponovio da smo još daleko i od nastavka dijaloga, a kamoli od rešenja, Milivojević ukazuje da sporazuma ne može biti bez dijaloga. On ukazuje da je vidno kako na Zapadu sada uglavnom govore samo o obavezujućem sporazumu, preskačući dijalog.
Srbija, kako smatra, sa tim ne bi smela da se složi, niti da uđe u bilo kakav drugi dijalog, ako on ne bi podrazumevao da na stolu bude sve ono što je dogovoreno u Briselu.
„Sve što je Priština preduzimala u poslednje vreme, od taksi pa nadalje ukazuje da ona pristupa novoj metodologiji, metodologiji pritiska i stvaranju nove pozicije za razgovore. To je za Srbiju neprihvatljivo. Jasna je intencija da se Srbija dodatno oslabi i da uđe u neku vrstu dijaloga, koji bi po nju u startu bio daleko manje povoljan. Kad to imamo u vidu, nema nikakvih uslova za dijalog“, smatra sagovornik Sputnjika.
Druga je stvar, dodaje on, što se Americi žuri, što je upravo potvrda da taj zapadni kosovski projekat nije uspeo, a da Amerika ima interes da što pre ovaj prostor stavi u funkciju svojih strateških interesa.
„Ali, nema više Amerika taj autoritet i mislim da ukoliko stav Srbije bude čvrst i ako predstojeća poseta ruskog predsednika Vladimira Putina Srbiji dâ onaj rezultat koji se očekuje, onda ne treba očekivati uopšte da do dijaloga dođe na osnovama na kojima bi sada želela prištinska, a pre svega američka strana“, ocena je Milivojevića.
Na pitanje kako će Rusija i Kina reagovati na najnoviju američku diplomatsku ofanzivu, on kaže da je sednica Saveta bezbednosti UN o Kosovu pokazala da stalne članice Rusija i Kina, ali i Indija, Brazil, Argentina… kao i pet članica EU koje nisu priznale Kosovo, čvrsto stoje na svojim pozicijama. To, uveren je on, ukazuje da sveobuhvatni sporazum ne može biti prelomljen preko kolena.
„Poseta predsednika Putina dolazi u pravom trenutku i mislim da će biti izuzetno važna za formiranje stava i srpske strane, ali i stava vezanog za rasplet kosovskog čvora, imajući u vidu da će se to pitanje u narednom periodu rešavati na najvišem globalnom nivou, između velikih sila — Amerike, Rusije, Kine. Imaćemo nastavak onoga što smo videli u SB UN, gde na kraju ta stvar mora da se razreši“, izričit je Milivojević.
Objašnjavajući zašto američki predsednik vuče ovakve poteze baš sada, on podseća da Tramp iduće godine ulazi u treću godinu mandata, kada su mu potrebni svi uspesi na spoljnopolitičkom planu koji bi poduprli novu kandidaturu.
Otud i povlačenje američke vojske iz Sirije i Avganistana, insistiranje na zidu na granici sa Meksikom, sve ono što je obećao biračima. Očigledno je da bi mu u tom mozaiku i rešenje kosovskog čvora popunilo jednu značajnu prazninu, ukazuje Milivojević za Sputnjik.
