Šanahan, koga je Tramp opisao kao veoma talentovanog, ima 56 godina, po obrazovanju je inženjer i najveći deo karijere proveo je u kompaniji „Boing“. U Pentagon je došao na Trampov poziv u julu prošle godine i bio je veliki zagovornik plana američkog predsednika da se uspostavi šesta grana oružanih snaga SAD — „svemirske snage“.
Međutim, kako za Sputnjik ocenjuje Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost, Patrik Šanahan je, po svoj prilici, prelazno rešenje na mestu prvog čoveka američke vojske.
„Ovo jeste redak slučaj da na čelu Pentagona nije karijerni oficir, ali verujem da je Šanahan u ovom trenutku iznuđeno rešenje za Donalda Trampa i SAD, s obzirom na to da je na tu funkciju došao zahvaljujući neplaniranom, naglom odlasku Džejmsa Matisa. Dakle, on je na tu funkciju došao zahvaljujući spletu okolnosti, a videćemo koliko će se dugo na njoj zadržati“, napominje Rajić.
Ipak, treba imati u vidu da je američki predsednik bio vrlo zadovoljan radom Patrika Šanahana na mestu zamenika šefa Pentagona.
„Činjenica je da je kompletna administracija Donalda Trampa vrlo usko vezana uz kompleks namenske industrije, odnosno proizvodnju oružja i oruđa za vojsku i vojnu upotrebu. Kompletan taj vojni lobi bio je daleko više naklonjen Trampu nego Hilari Klinton, a i tokom Trampovog predsednikovanja se inače ogroman vojni budžet SAD iz godine u godinu povećavao. Šanahan je u tom smislu obavljao dobar posao za namensku industriju, postavljao se kao stručnjak i kao vrlo kvalitetan lobista za američke vojne proizvode širom sveta. Takođe je vrlo usko sarađivao sa Džaredom Kušnerom, Trampovim zetom i jednim od najuticajnijih saradnika američkog predsednika“, objašnjava Rajić i dodaje da je i ova činjenica uticala na Šanahanovo imenovanje.
Iako je Patrik Šanahan, dodaje Rajić, zasad prelazno rešenje na mestu ministra odbrane SAD, ne bi bila iznenađujuća eventualna odluka Donalda Trampa da ga na tom mestu zadrži do kraja mandata, i to ne kao vršioca dužnosti već u punom kapacitetu sekretara za odbranu.
„Uprkos tome što je Tramp munjevito našao zamenu za dosadašnjeg ministra odbrane Džejmsa Matisa, njegova ostavka naškodiće američkom predsedniku jer će dovesti do ponovnog otvaranja nekih starih rana i sukoba koje je Tramp imao sa neokonzervativcima u Republikanskoj partiji. Poslednjih godina, a naročito u pripremi ’midtermsa‘, Tramp je postao naklonjen ’neokonsima‘, čak i u onim duelima koje su ’neokonsi‘ imali sa takozvanom alternativnom desnicom, koja je sve vreme zapravo podržavala Trampa, a kojih se on odrekao kako bi kandidati za članove Kongresa i Senata došli baš iz krila ’neokonsa‘. Međutim, povlačenje trupa iz Sirije naišlo je na njihovu oštru osudu jer je taj potez temeljno suprotan ideologiji neokonzervativaca“, ukazuje Rajić.
Sa druge strane, kako dodaje, odlazak Matisa, koji je blizak ovim krugovima, uznemirio je ovo krilo Republikanske partije.
„Da bi sledeći sekretar odbrane mogao da stupi na dužnost, mora dobiti ’potvrdu‘ u Senatu. Međutim, treba se setiti da je Šanahan, kao drugi čovek Pentagona, u Senatu imao određenih problema sa neokonzervativcima, jer je pokojni senator Džon Mekejn, koji je predvodio u Senatu komitet zadužen za saslušanje kandidata za visoke funkcije u Pentagonu, izneo zabrinutost povodom Šanahanovog imenovanja. Naime, on je smatrao da Šanahan nije dovoljno upućen u situaciju na postsovjetskom prostoru, da ne zna dovoljno o ukrajinskoj krizi i da ima ambivalentan stav prema Vladimiru Putinu, što je za Mekejna bilo neprihvatljivo“, podseća Rajić.
Šanahan je tada, dodaje Rajić, rekao da će slediti politiku SAD i da neće praviti nikakve zaokrete. Zato, kako navodi, možemo zaključiti da je on biznismen i tehnokrata u tom vojnoproizvodnom kompleksu, pa se može očekivati da će se tako i nadalje ponašati, tim pre jer politički nije preterano potkovan niti previše zainteresovan za geopolitičku situaciju.
„To potencijalno može biti problem prilikom procesa njegovog ’odobravanja‘ u Senatu, mada bi bio presedan da ukoliko on zaista bude kandidat za sekretara odbrane u punom kapacitetu, njega odbiju isti oni senatori koji su ga podržali prilikom izbora za drugog čoveka Pentagona. Ako bi se to pak desilo, to bi nam govorilo o otvorenom sukobu neokonzervativaca iz redova Republikanske partije i američkog predsednika“, primećuje Rajić i dodaje da u svakom slučaju možemo očekivati burne momente kada je reč o trouglu Kongres — Pentagon — Bela kuća.
