Vlada Crne Gore donijela je odluku da od 1. januara 2019. godine otpočne sa programom za sticanje crnogorskog državljanstva preko investicija, putem kojeg će strancima biti omogućeno da dobiju crnogorski pasoš ukoliko na posebni račun uplate 100, 250, ili 400 hiljada evra „radi realizacije programa ulaganja od posebnog značaja za privredni i ekonomski interes Crne Gore“.
Predviđeno je da program traje tri godine, i u tom periodu se može prihvatiti najviše 2.000 zahtjeva. Predsjednik kanadske kompanije „Arton kapital“ koja već 15 godina izrađuje programe ekonomskog državljanstva, ocijenio je da Crna Gora može da postane „Davos na Balkanu“, te da će projekat ekonomskog državljanstva za tri godine Crnoj Gori donijeti više od milijardu evra.
„Udvostručiće se strane investicije i u tom periodu će iznositi 20 odsto prošlogodišnjeg BDP-a. Crna Gora je država sa velikim potencijalom za biznis“, predviđa Arton.
Ministar održivog razvoja i turizma Pavle Radulović otkrio je da će novac od ekonomskog državljanstva biti uplaćivan u poseban fond iz kojeg će se finansirati izgradnja infrastrukture u manje razvijenim opštinama na sjeveru zemlje.
„Aplikanti moraju zadovoljiti kriterijume polaganja na račun države Crne Gore 450.000 evra u Primorskom regionu i Podgorici, odnosno 250.000 evra u sjevernom regionu, kao i 100.000 evra namijenjenih manje razvijenim područjima. Pored toga, aplikant mora da položi 15.000 evra za aplikaciju za sebe, po 10.000 evra za najviše četiri člana porodice, i po 50.000 evra za svakog narednog člana porodice“, kazao je crnogorski ministar.
I dok iz Vlade poručuju da se u ovom slučaju nikako ne radi o prodaji crnogorskog pasoša, već o podsticanju investicija za razvojne projekte u sektorima turizma, poljoprivrede i prerađivačke industrije, dobar dio crnogorske javnosti, kao i Evropska unija, zasad su prilično rezervisani povodom nove razvojne strategije Podgorice.
Tako je evropski komesar za unutrašnje poslove Dimitris Avramopulos izrazio zabrinutost zbog ekonomskog državljanstva koje uvodi vlada u Podgorici, zaprijetivši da će ova odluka biti razmotrena u narednom izvještaju o mehanizmu za suspenziju bezviznog režima sa Crnom Gorom.
Sa druge strane, veliki dio domaće javnosti takođe je prilično sumnjičav, imajući u vidu da je Crna Gora već jednom pokušala sa davanjem ekonomskog državljanstva koje se završilo neslavno, nakon čega se doznalo da su crnogorski pasoš po skraćenoj proceduri dobile mnoge kontroverzne ličnosti, poput bivšeg premijera Tajlanda Taksina Šinavatre, nekadašnjeg palestinskog ministra bezbjednosti Muhameda Dahlana, kao i malezijskog biznismena i „kralja kocke“ Vei Seng Pua…
Ekonomski analitičar Mladen Bojanić podsjeća da pokušaj vlasti u Podgorici da uvedu instituciju ekonomskog državljanstva nije ništa novo, jer je Evropska unija već jednom zaustavila ovakvu politiku Crne Gore zbog bojazni da bi bilo previše zloupotreba.
On dodaje da je on lično protiv ovakve politike jer ne vidi bitne ekonomske benefite, već naprotiv, puno problema u pogledu ekonomije, odnosa sa EU, pa čak i etičkih dilema.
„Prvo, što se tiče ekonomije, svi zakoni koji se tiču investiranja, poreske politike i ekonomskih aktivnosti u Crnoj Gori su takvi da su uslovi za domaće i strane investitore izjednačeni. Tako da je prazna priča da će neko da investira u Crnu Goru samo zato što ima crnogorski pasoš, jer nikakvu naročitu povoljnost time neće dobiti. Kada neko investira kao stranac, on će investirati ukoliko vidi neku ekonomsku šansu, naravno, sve u zavisnosti od pravne regulative, sigurnosti i poreskog sistema države“, objašnjava Bojanić za Sputnjik.
On napominje da je u periodu od 2005. do 2009. godine bilo oko pet milijardi investicija u Crnu Goru iako nije postojao program ekonomskog državljanstva, što „Crnoj Gori tada nije smetalo da bude među prvim zemljama u Evropi po investicijama u odnosu na broj stanovnika“.
„Drugi problem je politički. Evropska unija ne gleda blagonaklono na program ekonomskog državljanstva zbog bezbjednosti, jer samim dobijanjem crnogorskog pasoša otvara se mogućnost za razne zloupotrebe, zbog čega se upravo Crnoj Gori prave problemi. U Vladi to opravdavaju time da će provjeriti bonitet i istoriju svih zahtjeva koje budu dobijali, međutim, znajući kako to funkcioniše u Crnoj Gori i ko je sve dobijao pasoš, ne vjerujem da će to biti neka ozbiljnija provjera, tako da će se pasoši selektivno davati onima koji su bliski vladajućim strukturama“, skeptičan je Bojanić.
Naš sagovornik takođe upozorava da treba voditi računa i o tome da će, ukoliko dvije hiljade ljudi dobije crnogorsko državljanstvo, oni u dogledno vrijeme dobiti i pravo glasa.
„U Crnoj Gori dvije hiljade glasove nije mala stvar, i to može sjutra da opredijeli i vlast u Crnoj Gori. Logika je, naravno, da oni koje vlast zaduži davanjem pasoša, tu uslugu kasnije uzvrate“, jasan je Bojanić.
Kao treće, prema riječima sagovornika Sputnjika, javlja se i etički problem, jer se ovim činom legitimiše da sa jedne strane ljudi za novac dobiju crnogorsko državljanstvo, dok sa druge strane, desetine hiljada ljudi živi u Crnoj Gori više od deceniju, a vlast ipak neće da im odobri da dobiju državljanstvo, iako su svoju sudbinu vezali za Crnu Goru i žive u njoj.
Na kraju razgovora za Sputnjik, naš sagovornik zaključuje da je, kada se podvuče crta, razvojna strategija po kojoj će neko sa strane svojim ulaganjem da poveća standard svih građana prilično nerealna, te da će donijeti mnogo više problema Crnoj Gori nego koristi.
„Floskula koju vlast gura — ’Ne prodajemo pasoše nego kupujemo investitore‘ — veoma liči na priču iz privatizacije, ’Ne prodajemo domaće kompanije nego kupujemo strane investitore‘. Kako je završila ta privatizacija znamo, a bojim se da će i ovaj projekat ekonomskog državljanstva istovjetno završiti. Kao što su u bescijenje prodali imovinu i dobili vrlo diskutabilne strane investitore, bojim se da će tako sada dati i pasoše, a dobiti vrlo sumnjiva lica kao crnogorske državljane“, jasan je Bojanić.
