Tradicija kroz vekove
Nova godina je jedan od glavnih praznika u Rusiji, a počela je da se proslavlja u drevnim vremenima. Istina, do 1700. godine početak Nove godine slavio se 1. marta, a od 15. veka 1. septembra. Prvi ruski imperator Petar I uveo je novo računanje vremena — od Božića (Hristovog rođenja), zbog čega je sadašnja 7.208 godina „od stvaranja sveta“ postala 1699. godina. Petar je takođe naredio da se Nova godina proslavlja kao i u Evropi 1. januara i da se ukrašavaju novogodišnje jelke i glavne ulice Moskve. Tako je jelka postala simbol dva odmora — Božića i Nove godine.
Stanovnicima je naređeno da čestitaju jedni drugima, lansiraju rakete i pucaju iz pušaka u čast praznika. A na Crvenom trgu organizovani su veliki vatrometi i paljba iz pušaka i topova. Istovremeno se pojavila tradicija organizovanja narodnih vašara i maskarada.
Posle rušenja monarhije 1917. godine Božić je ukinut kao simbol nekadašnjeg ustrojstva, a zajedno sa njim i Nova godina. Tada su nestale novogodišnje jelke i ukrašavanje grada. Za vreme Staljina 1935. godine odlučeno je da se zemlji vrati omiljeni praznik, a time i ukrasima i novogodišnjim jelkama. Od 1947. godine 1. januar je postao neradan dan, a od 1970. godine šef države svečano je čestitao narodu Novu godinu.
U sovjetsko vreme u decembru su se na ulicama Moskve pojavljivale ukrašene novogodišnje jelke, ogromne figure Deda Mraza, Snežane i Sneška Belića, reklame sa svetlucavim lampicama, praznični transparenti. Takođe su se u gradu prodavale jelke i održavali novogodišnji vašari.
Posle raspada SSSR-a tradicija je očuvana, grad se i dalje sjajno ukrašava za novogodišnje i božićne praznike. Međutim, poslednjih nekoliko godina to se dešava po specijalnom scenariju.
Od 2012. godine u ruskoj prestonici velika pažnja se posvećuje stvaranju udobnih javnih prostora za stanovnike i turiste u skladu sa međunarodnim standardima, stvaraju se nove pešačke ulice u kojima se pojavljuju pristupačne prodavnice i kafići. Sve češće strani gosti govore da se Moskva preobrazila i postala pogodnija.
Takođe se već sedam godina po odgovarajućem programu u glavnom gradu stvara jedinstven svetlosni prostor zahvaljujući arhitektonsko-umetničkom osvetljenju zgrada, mostova i spomenika.
Dizajn u velikom gradu
U Moskvi su se 2012. godine pojavile i nove pešačke ulice — Kamergerska i Stolešnjikova ulica, Kuznjecki most i Roždestvenka. Ali jedinstveni novogodišnji koncept urbanog dizajna „izašao je“ na ulice malo kasnije — 2013. na 2014. godinu.
Tada je po narudžbini Odeljenja grada Moskve za kulturu za stvaranje prazničnog izgleda grada angažovan studio poznatog ruskog dizajnera Artemija Lebedeva, koji je razvio novogodišnji logo, uzorak, vinjete, bordure i piktograme. Slogan praznične dekoracije bila je fraza „Najbolji grad zime“.
Nove pešačke zone, bulevari i trgovi tada su ukrašeni neobičnim dekorativnim elementima i svetlosnim figurama. U Moskvi je ukupno postavljeno oko 12.000 svetlosnih prazničnih objekata sa smanjenom potrošnjom energije. Na ulicama su se pojavile svetlosne konstrukcije „Zvezdano nebo“ i svetleće drveće.
Tada je održan i prvi festival „Putovanje u Božić“ iz ciklusa „Moskovska godišnja doba“.
Vatrometi
Sledeće Nove 2014. godine za ukrašavanje prestonice izrađen je tematski koncept pod nazivom „Plamene serpentine“. Na pešačkim ulicama iznad glava prolaznika zablistale su svetlosne konstrukcije.
U gradu je postavljeno hiljade novogodišnjih jelki, među kojima su tradicionalno drveće i kreativne varijante uz upotrebu savremenih materijala.
Najvažniji trgovi u glavnom gradu — Smoljenski, Zubovski, Paveljecki, Serpuhovski, Taganski i drugi — bili su ukrašeni jelkama iste visine, ali je svaka imala individualni dizajn. Zanimljivo je da su tada koncept izgleda odabrali sami Moskovljani na gradskom portalu „Aktivni građanin“.
Ukrasi tradicionalni za Novu godinu i Božić u Moskvi dopunjeni su slikama koje su odgovarale Godini ruske književnosti najavljenoj za 2015. godinu.
Poštanska marka
Na prelazu iz 2015. u 2016. godinu, glavni simbol novogodišnjeg ukrašavanja prestonice postala je poštanska marka. Radilo se o tome da su Nova godina i Božić vreme za čestitke i dobre želje, a razglednice i poštanske marke na to asociraju.
Takođe su se na trgovima, u novim javnim prostorima i pešačkim ulicama pojavile ogromne dekorativne konstrukcije, velike ukrasne kugle i svetlosne fontane u obliku cveća. Sve te elemente spajala je tema „Novogodišnje raspoloženje“, čiji je simbol i bila poštanska marka.
U istom stilu ukrašena je i jedna od glavnih prodavnica u zemlji — GUM, koji se nalazi na Crvenom trgu.
Prijateljstvo sa Italijom
Za doček 2017. godine Moskva je ukrašena u italijanskom stilu. Glavni motiv tada su bili italijanski ukrasi, od kojih se sastojao logo nastupajuće 2017. godine, a koristili su se i u gradskim svetlosnim konstrukcijama. Vlasti su svoj izbor objašnjavale činjenicom da su ruska i italijanska kultura istorijski slične.
Važnu ulogu u svečanom ukrašavanju glavnog grada igrale su konstrukcije sa rasvetom, na primer, velike kugle, lukovi, svetlosne fontane.
Novogodišnje osvetljenje u okviru festivala „Putovanje u Božić“ ispala je posebno sjajna i nezaboravna. Čak i sami Moskovljani, koji su počeli da se navikavaju na novogodišnju lepotu grada, sa zadovoljstvom su šetali ulicama i fotografisali se ispred raskošne „dekoracije“.
Život je pozorište
Za novogodišnje praznike 2017-2018. izabrana je tema pozorišta. Zbog toga su se na ulicama pojavile pozornice, figure sa maskama, svetlosne kulise, lepeze. Grad se bukvalno pretvorio u svetlucavo pozorište na otvorenom.
Zbog festivala „Putovanje u Božić“ od 31. decembra do 3. januara bile su zatvorene ulice Tverska, Mohova i Ohotni Rjad.
Na festivalu su prikazane različite predstave, uključujući i spektakli. Gosti su mogli da probaju uličnu hranu, fotografišu se ispred instalacija, pevaju pesme i zaigraju.
Univerzalna rezerva
Ne prave se sve novogodišnje dekoracije specijalno za svaku godinu, značajan deo njih se koristi više puta.
„Grad je formirao prilične rezerve prostorno-dekorativnih elemenata koji omogućava da se uz relativno male troškove obezbedi ukrašavanje“, objasnila je Ujedinjena energetska kompanija Moskve.
Od krupnih objekata više puta se koriste svetlosni lukovi koji se mogu videti na Tverskom i Puškinovom trgu, kao i na trgu Revolucije, Kamergerskoj i Gazetnoj ulici i Novopuškinskom skveru. Gostima i stanovnicima grada posebno su se dopali svetlosne konstrukcije „Zvezdano nebo“ i svetleće drveće u ulicama Boljšaja Dmitrovka i Nikoljska.
„Sve u svemu, većina ukrasnih struktura koje ukrašavaju grad za novogodišnje praznike mogu se ili ponovo postaviti ili, sa malim promenama, dobiti novi jedinstveni izgled“, dodaje Ujedinjena energetska kompanija.
Za svačiji ukus
U Moskvi se za novogodišnje i božićne praznike održavaju i sve vrste vašara. Već su tradicionalni postali vašari na Trgu Manjež i Crvenom trgu.
Na tim bazarima, osim trgovinskih paviljona, ima i dosta zabave, na primer, vrteške ili ljuljaške. Na Crvenom trgu takođe je postavljeno klizalište.
Božićni bazari i vašari održavaju se i na dobro opremljenim pešačkim ulicama poput Kuznjeckog mosta. U gradskim parkovima takođe ima čime da se zabavi, konkretno na Izložbi dostignuća narodne privrede (VDNH), u parku „Sokoljniki“ i parku Gorki, prave se najveća klizališta ne samo u Moskvi, već i u Evropi.
Promene u gradu doprinele su povećanju popularnosti Moskve među domaćim, ali i stranim turistima. Mnogi putnici primećuju da se glavni grad Rusije promenio i postao udobniji i sada se stranci sve više odlučuju da novogodišnje praznike provedu u Moskvi jednako kao i u drugim evropskim prestonicama.