Kada su kao izbeglice 1920. godine došle iz Rusije u Nicu, članovi porodice Kovalevski iznajmili su prostor u prizemlju jedne zgrade u kome je formirana pravoslavna kapela. Oslikali su je ruski freskopisci, a u novije vreme koristili pravoslavni Francuzi koji žive u tom gradu.
Nedavno su episkopu zapadno-evropskom Luki ponudili da Srpska pravoslavna crkva koristi kapelu, pa se Francuzi na liturgiji okupljaju subotom, a Srbi nedeljom.
Savez Srba Francuske organizovao je u ovom molitvenom prostoru i radionice za decu i školu srpskog jezika, a jučerašnje okupljanje uveličao je najpoznatiji Srbin na svetu, koji živi u komšiluku, Novak Đoković.
Posle svete liturgije Đoković se zadržao u razgovoru sa decom, pričao im o svom detinjstvu i prvim teniskim danima. Nadam se da će crkva ubuduće biti otvorena svakog dana kako bi mogli ovde češće da dolazimo, da se okupljamo, preneo im je Novak.
„Divno je videti ovoliko dece koja se vesele, crtaju, druže, imaju predstave. Kultura je verovatno najbolji način da očuvamo našu baštinu i naš identitet“, rekao je Đoković.
On je posebno nadahnuto govorio o tome koliko je važno da se međusobno upoznaju i druže Srbi koji žive u rasejanju.
„Zahvaljujem vam što verujete u naš narod, u našu zemlju Srbiju. Što se trudite da svako na svoj način u različitim delovima sveta organizuje ovakva okupljanja, da stvore naše zajednice. Gdegod da se nađem, potrudiću se da obiđem svaku našu zajednicu. Uvek kažem: svuda prođi, svojoj kući dođi. Kadgod sletim u Srbiju prosto oživim neka sećanja, a nostalgija je uvek prisutna. Kadgod sam u Srbiji, iako sam jako zauzet, uvek je poseban osećaj biti sa svojim narodom, koristiti svoj jezik. Nekako, čovek se vrati u svoj zavičaj i onda je sve na svom mestu“, priznao je prvi reket sveta.
Veliki srpski sportista je kazao da je, bez obzira koliko smo nedaća prošli kao narod, jako lepo videti kako se svi zajedno okupljamo: „Evo, i ova mala zajednica, daleko od domovine neguje kulturu, zajedništvo i prijateljstvo, drugarstva se rađaju među decom. To je ono najbitnije, da se držimo zajedno, a ne da čekamo neke nedaće i nesrećne trenutke da bi se ujedinili. To nas je obeležavalo u poslednjih nekoliko decenija. Ali ono što nas čini jedinstvenim je borbeni duh, pozitivni inat, da se nikada ne predajemo. I sa jako malo sredstava mi smo u stanju ne samo da preživimo nego da živimo stvarno nadahnuti“.
Kako je za Sputnjik rekao predsednik Saveza Srba Francuske Đuro Ćetković, Novak Đoković značajno doprinosi očuvanju zajednice Srba u toj zemlji. On je posebno istakao zahvalnost porodici Đoković za pomoć u nastojanju da nova Crkva presvete Bogorodice bude mesto okupljanja Srba.
Prostor u kome se nalazi kapela ima nekoliko vlasnika, a Fondacija Novaka Đokovića i njegova porodica, uz blagoslov vladike Luke, spremni su da pomognu da se reše pravni problemi i prostor otkupi, kako bi Srbi imali trajno mesto za molitvu i okupljanja na Azurnoj obali.
„Đoković je čovek koji je doprineo da se naša zatvorena zajednica, posle svih tragičnih događaja devedesetih godina, kada smo proglašeni agresorom, ponovo otvori. Sada mnogo pomaže da crkva bude mesto okupljanja Srba i na tome mu hvala. Doprineo je da budemo ponosni što smo Srbi“, kaže Ćetković.
Crkva presvete Bogorodice je treći pravoslavni hram u gradu smeštenom između Kana i Monaka. Prva pravoslavna kapela podignuta je na mestu na kome je umro carević Nikolaj Aleksandrovič Romanov.
Nakon što je 1896. godine imperatorka Marija Fjodorovna stigla na Azurnu obalu, opština je uputila zvanični zahtev da ona i njen sin, imperator Nikolaj Drugi, budu pokrovitelji izgradnje nove ruske crkve, današnjeg Nikolajevskog sabora u Nici.
