Prema pisanju „Dejli mejla“, ukidanje viza trebalo je da privuče poslovne investicije i poboljša turizam između Irana i Srbije, a ujedno je bilo i nagrada za odluku Irana da ne prizna samoproglašenu nezavisnost Kosova.
List navodi da je ukidanje viza dovelo do ogromnog broja zahteva Iranaca za azil u Srbiji, odnosno korišćenja Srbije kao prolaza do zapadne Evrope. „Oko 40.000 Iranaca došlo je u Srbiju do momenta ukidanja bezviznog režima“, navodi „Dejli mejl“.
Ivan Gerginov, pomoćnik komesara za izbeglice i migracije Srbije, za Sputnjik kaže da je tačno da je priliv migranata iz Irana bio veći u periodu kada im za ulazak u Srbiju nisu bile potrebne vize, ali da je to razumljivo iz čitavog niza razloga koji opterećuju Iran, ali i Srbiju.
„Taj broj nije izazvao stravičan udarac na sisteme Republike Srbije koji prihvataju i zbrinjavaju lica koja su ovde tražila azil. Naime, u jednom momentu u avgustu Iranci jesu bili na prvom mestu kada govorimo o korisnicima naših kolektivnih centara. Međutim, vrlo brzo, i pre ukidanja bezviznog režima, Iranci su došli na drugo mesto, migranti iz Avganistana su se vratili na prvo, oni su najbrojniji“, kaže Gerginov.
A kako to izgleda u brojkama? Prošle godine, prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije u našu zemlju je ušlo 1058, a ove godine 1130 ljudi iz Islamske Republike Iran.
Gerginov kaže da je Uprava granične policije MUP-a Srbije uvela i dodatnu kontrolu koja je sprovođena u tunelima na izlazu iz aviona i vraćala lica koja nemaju adekvatnu vizu, odnosno ugovoreni boravak na teritoriji naše zemlje.
Dodaje da je tokom ove godine, u bezviznom periodu, azilnu zaštitu u Srbiji zatražilo 132 osoba. Reč je o beznačajnom broju, Srbija nema nikakav problem da zbrine te ljude, procenat državljana Srbije koji azil traže na teritoriji Bavarske u Nemačkoj je neuporedivo veći, kaže sagovornik Sputnjika iz Komesarijata za izbeglice i migracije.
„U svakom slučaju, to nisu isti ljudi za koje nas Britanija optužuje da smo ih pustili do njih. Postoji još jedna grupa ljudi iz Irana, oni koji imaju novca, oni su uglavnom, nažalost, nevidljivi svim našim sistemima. Za nas su vidljivi oni koji nemaju novac. A ako za nas nisu vidljivi, pretpostavka je da ih nema mnogo“, potvrđuje Gerginov tvrdnju da navodi medija iz Velike Britanije ne stoje.
On ocenjuje kao sjajnu saradnju sa Međunarodnom organizacijom za migracije, agencijom Ujedinjenih nacija koja, između ostalog, sprovodi i program asistiranog dobrovoljnog povratka i reintegracije.
UN zapravo pruža podršku migrantima prilikom dobrovoljnog povratka u zemlju porekla ili u treću zemlju, gde je povratniku omogućeno stalno prebivalište. Glavni uslov je da povratak bude siguran, odnosno da je u toj zemlji povratniku bezbedan život.
Kako je Sputnjiku rečeno u ovoj agenciji Ujedinjenih nacija, vodećoj međuvladinoj organizaciji koja brine o migrantima u svetu, tokom ove godine u zemlje porekla, uz birokratsku i finansijsku pomoć, vraćena su 272 migranta. U Islamsku Republiku Iran vratilo se 158 ljudi koji nisu želeli azil u Srbiji, a nisu mogli dalje u Evropu.
Na kraju razgovora za Sputnjik, Gerginov navodi još jednu činjenicu koja ukazuje na to da Srbija dobro čuva svoje granice, i spolja i iznutra, i da nije odgovorna za probleme Velike Britanije.
„Bio je i pokušaj građana Iranske Republike da se svi koji su prošli kroz Komesarijat dobrovoljno vrate, kada su shvatili da posle tri dana ili tri nedelje nisu mogli da se dokopaju Evrope. Sa Međunarodnom organizacijom za migracije, našim partnerom od početka izbeglištva na ovoj teritoriji, dogovorili smo se da ne potrošimo sav budžet na državljane Irana, već da se neki vrate onako kako su i došli, jer imamo jači pritisak Avganistanaca, Pakistanaca, Iračana i ljudi drugih nacionalnosti“, kaže Gerginov.
Koliko danas ljudi iz Irana trenutno ilegalno boravi u Srbiji u pokušaju da se domogne Evrope teško je reći, da ih je 40 hiljada, to je, smatra naš sagovornik, nemoguće.
Bezvizni režim Srbije trajao je nešto više od godinu dana, ukinut je kada je Evropska unija izrazila zabrinutost da se sistem zloupotrebljava.
Od početka novembra iz kanala Lamanš spaseno je oko 160 migranata koji su pokušali da se dokopaju britanske obale, a pre nekoliko dana i šest osoba poreklom iz Irana. To je bio povod za optužbe na račun imigracione politike Beograda za povećanje broja migranata koji prelaze Lamanš.
