U tekstu rezolucije se navodi da je projekat politički i da predstavlja pretnju evropskoj bezbednosti. Dokument takođe naglašava „ključnu ulogu“ Ukrajine za energetsko snabdevanje Evrope.
„Evropski parlament potvrđuje da smatra ključnom ulogu koju Ukrajina igra u oblasti evropske mreže snabdevanja energijom. Istovremeno, Evropski parlament je osudio izgradnju gasovoda ’Severni tok 2‘, jer je u pitanju politički projekat koji predstavlja pretnju evropskoj bezbednosti i naporima za diverzifikaciju izvora snabdevanja energijom. Evropski parlament traži anuliranje ovog projekta“, ističe se u rezoluciji.
Podsetimo, rezolucije Evropskog parlamenta maju samo savetodavni karakter, nisu obavezujuće.
Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je rezoluciju protiv „Severnog toka 2“. Politički analitičar Dmitrij Jurjev je za Sputnjik opisao situaciju kao „pretres“ iz devedesetih godina.
Izgradnja „Severnog toka 2“
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Novi cevovod trebalo bi da bude izgrađen pored „Severnog toka“. On će proći kroz teritorijalne ili isključivo ekonomske zone država duž obale Baltičkog mora: Rusije, Finske, Švedske, Danske i Nemačke. Ostalo je da se građevinska dozvola dobije još samo od Kopenhagena.
Krajem novembra objavljeno je da je u okviru „Severnog toka 2“ već postavljeno oko 300 km cevovoda. Dva kraka „Severnog toka 2“ trebalo bi da budu izgrađena do kraja 2019. godine.
Protiv realizacije gasovoda se zalaže nekoliko država, a naročito Ukrajina koja se plaši gubitaka prihoda od ruskog goriva i Sjedinjene Američke Države koje imaju ambiciozne namere za izvoz svog gasa u Evropu. Osim toga, Letonija, Litvanija i Poljska smatraju da je ovo politički projekat.
Rusija je više puta pozivala da se gasovod ne posmatra kao sredstvo uticaja. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, Moskva ovaj projekat posmatra isključivo sa ekonomske strane.
