Američka oklopna vozila „hamer“ stigla su Prištinu, za potrebe tzv. vojske Kosova. Šta Srbija može da uradi po tom pitanju, bila je tema emisije „Na nišanu Lazanskog“. Gost u studiju bio je nekadašnji jugoslovenski šef diplomatije Živadin Jovanović, a stavove su izneli i Petar Petković iz Kancelarije za KiM i Bojan Antić, novinar Televizije Puls iz Šilova iz Kosovskog pomoravlja.
Rezolucija 1244 sistematski se krši od kada je stupila na snagu, kaže Jovanović.
„Mislim da će to tako da se nastavi. Naime, pre svega SAD, a i neke druge vodeće zemlje Zapada videle su taj dokument samo kao trenutak za prekid rata na KiM. Što se tiče njegovih principa i budućeg uređenja odnosa u ovom delu Evrope, oni ocenjuju da odnosi kakvi su predviđeni Rezolucijom 1244 ne odgovaraju njihovim dugoročnim geopolitičkim interesima“, ocenjuje Jovanović.
Rezolucija 1244 pogotovo ne odgovara principima usvojenim na vašingtonskom samitu NATO-a iz 1999, koji je, prema Jovanovićevim rečima, označio početak ekspanzije Severnoatlantske alijanse na Istok.
„Oni nastoje svim silama i na sve moguće načine da raščiste ukupnu situaciju na Balkanu na taj način što će potčiniti Balkan svojoj volji i svojoj kontroli. U tom smislu vide da rezolucija Saveta bezbednosti, za koju su svi glasali, uključujući i SAD, stoji kao neka prepreka na putu ostvarivanja takve strategije“, kaže on.
Ponašanje velikih zapadnih sila u vezi sa Rezolucijom 1244 primer je, dodaje Jovanović, da je privilegija moćnih da se ne drže dogovora, makar dogovori bili i pismeni i makar ih i oni sami prihvatili i potpisali.
Takva logika mogla je da se shvati tokom unipolarnog svetskog poretka, međutim, u poslednje vreme međunarodni odnosi doživeli su tektonske promene, NATO i SAD više nemaju kontrolu koju su imali ranije. Svet je duboko zakoračio u kvalitativno nove odnose, kaže Jovanović.
On srpskoj diplomatiji preporučuje, kako kaže, manje reaktivnu, a više aktivnu spoljnu politiku. Ova politika bi trebalo da se, prema njegovim rečima, zasniva na asimetričnim kontramerama.
Srpska vlada i srpski narod ne smeju više biti taoci prištinskih privremenih institucija, naglašava on.
„Ne može Srbija svaki put, novim ustupcima, dokazivati da je privržena miru i bezbednosti svoga naroda. Narod možemo zaštiti i diplomatskim akcijama i insistiranjem na odgovornosti onih koji su, po međunarodnim ugovorima zaduženi da za to brinu“, kaže Jovanović.
I Petković ponavlja da Priština krši Rezoluciju 1244 i Kumanovski sporazum, ali i kosovski ustav. Priština, gazeći sopstvene procedure, kreće u formiranje vojske, koja, kako kaže, ne može ništa dobro da donese miru i stabilnosti u regionu.
„Mi kao država činimo sve. Nešto je javno, nešto nije, ali u svakom slučaju, biće i hrane, i mleka, i hleba u meri u kojoj država Srbija to može da obezbedi, ali svakako nećemo dopustiti da naš narod bude izgladnjivan u 21. veku, da bude u svojevrsnim ekonomskim logorima, s obzirom da Priština od srpskih zajednica želi to da stvori. Ono što je glavni problem jeste što će hrane biti sve manje i manje“, kaže Petković.
Odluke Prištine su takve da ciljaju na to da srpski kapaciteti budu iscrpljivani, što bi, prema Petkovićevim rečima, moglo da dovede do, kako kaže, tihog pogroma Srba, koji bi napuštali svoje domove.
Antić, opisujući situaciju u Kosovskom pomoravlju, kaže da su zalihe hrane pri kraju. Zbog povećanja taksi, došlo je do poskupljenja srpske robe za 10 do 20 odsto, čime su oštećeni, kako kaže, i srpski i albanski potrošači.
Ono što je naročito zabrinjavajuće je, kako kaže, to što su poskupeli brašno i hleb, kao i to što u vrtićima i bolnicama u srpskim sredinama ponestaju hrana i lekovi.
Dolazak američkih oklopnih vozila jedna je od glavnih vesti na svim albanskim medijima na KiM, kaže Antić.
„Ono što zabrinjava je to što su na ceremoniji prijema, koja je podržana u prostorijama kasarne Kosovskih bezbednosnih snaga u Prištini, učestvovali, pored visokih lokalnih zvaničnika i predstavnici američke ambasade“, kaže Antić.
