Gradonačelnici četiri opštine sa severa — Kosovske Mitrovice, Leposavića, Zubinog potoka i Zvečana — potpisali su deklaraciju kojom se povlače sa svojih funkcija i prekidaju svaku komunikaciju sa vlastima u Prištini.
Takva odluka doneta je zbog uvođenja nehumanih taksi od sto odsto na srpsku robu, čime je kosovskim Srbima ugroženo pravo na život, lečenje i opstanak, što vodi u još dublju krizu. Iz istih razloga i Sud u Kosovskoj Mitrovici, sa sudskim jedinicama u Zubinom Potoku i Leposaviću, i sve sudije i radnici tih sudova, prestali su da rade.
U međuvremenu, u Severnoj Mitrovici održani su mirni protesti Srba, a predsednik „Srpske liste“ Goran Rakić poručio je da od danas nema prištinskog sistema na severu.
Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju, za Sputnjik objašnjava da su ostavke podnete kao iznuđena mera — kao odgovor zbog kaznene politike koju Priština sprovodi prema srpskom narodu i evidentnih pokušaja da se Srbima onemogući bilo kakav život, kako bi ih naterali da odu sa Kosova i Metohije.
„Suspendovane su odluke ovih opština koje su u prištinskom sistemu do ispunjenja zahteva Srba, a to znači, do vraćanja stvari na prethodno stanje. Dakle, ne može se prihvatiti da Srbi učestvuju u onim institucijama preko kojih Priština pokušava da ugrozi njihov opstanak“, napominje Drecun.
On ističe da je ovaj potez očekivan i da je sasvim opravdan demokratski metod izražavanja neslaganja sa onim što Priština radi. Naš sagovornik je uveren da Priština na ovo neće ostati imuna i naglašava da može na dva načina da reaguje na ovu odluku Srba sa severa.
„Jedan može da bude taj što će ovo iskoristiti za nova zaoštravanja i za nove jednostrane nasilne akcije, što nikako ne bi bilo dobro i što bi opasno ugrozilo mir i stabilnost koji su žestoko poljuljani zbog politike Prištine. Drugi način je da ovo shvati kao upozorenje srpskog naroda i da prestane da onemogućava njegov opstanak na Kosovu i Metohiji. Koji će put odabrati Priština zavisi od nje i od onih koji je podržavaju“ dodaje naš sagovornik.
Drecun podseća da Priština nije ispunila najvažniju stvar iz Briselskog sporazuma, iako je Beograd ispoštovao deo, kada su na Severu održani izbori po kosovskim zakonima, što znači i da su lokane institucije po istom nastavile da rade. On kaže da je sada nemoguće da se od Srba očekuje da budu deo tih institucija koje je Priština zloupotrebila, kako bi nanela štetu Srbima.
„Dakle, jednostrano ponašanje Prištine više neće biti tolerisano. Drugim rečima, ili ćemo se držati dogovora ili ćemo morati da tražimo mogućnost za nove dogovore, ako ovi stari prestanu da važe. I to bi onda značilo povratak na prethodno stanje stvari. Napominjem, dosadašnje odluke nisu poništene, a kako će biti dalje, zavisi od Prištine“, naglašava Drecun.
Na pitanje da li sve ovo znači da će Srbi sa severa krenuti u samostalno formiranje zajednice srpskih opština, naš sagovornik odgovara:
„Rano je o tome govoriti, a ja ne mogu da govorim u ime predstavnika srpskog naroda sa Kosmeta. O tome će oni odlučivati. Sada ćemo videti kakva će biti reakcija Prištine, zasad je ovo najbenignija mera koju je srpski narod mogao da preduzme.“
Drecun kaže da čeka da vidi da li će biti reakcije iz međunarodne zajednice, posebno da li će iz onog dela koji podržava nezavisno Kosovo shvatiti ovo upozorenje Srba sa Kosmeta.
„Ako te države žele da se kriza razvija dozvoliće Prištini da nastavi sa ovakvim delovanjem. Ako su iskreni u namerama da se zaustavi dalja eskalacija krize, koju isključivo izaziva i njome rukovodi Priština zajedno sa Tiranom, onda će poslati uverljive poruke Prištini. Za to imaju dovoljno snage i sada ćemo videti koliko je američki državni sekretar Majk Pompeo zaista iskren u pozivu Prištini da poništi odluku o taksama koje su započele ovu eskalaciju odnosa i krize“, kaže Drecun.
On kaže da će epilog svega ovoga pokazati da li žele da se vrate za pregovarački sto i da se iskoristi istorijska šansa da rešavanju kosovskog problema.
