Posle nedeljnog incidenta u blizini Krimskog mosta, kada su brodovi ukrajinske mornarice nelegalno prešli državnu granicu Rusije i nekoliko sati izvodili opasne manevre, na šta su morali da reaguju ruski specijalci, u Ukrajini je uvedeno uvede ratno stanje u trajanju od 30 dana, a ukrajinska vojska je dovedena u stanje najviše borbene gotovosti.
Porošenko tvrdi da je ratno stanje usmereno na odbranu zemlje, ali to nameće pitanje kako ratno stanje može pomoći u odbrani, tim pre kada tu zemlju niko i ne napada?!
Čak i ukrajinski analitičari podsećaju da Ukrajina nije uvodila ratno stanje ni kada su vođene najžešće borbe u Donbasu, za vreme Ilovajska ili Debaljceva, a takođe ni za vreme krimskog proleća, 2014. godine, kada je Kijev na sva zvona govorio o „ruskoj agresiji“.
„To je bila namerna provokacija s ciljem da se proglasi ratno stanje i dovede do dalje eskalacije konflikta. Čini mi se da je ova situacija takva da vodi ka nepredvidljivoj eskalaciji. Bez obzira na to u kojem koridoru žele da zadrže situaciju — proglašavanje ratnog stanja, poništavanje izbora kako bi ostali na vlasti, ispunjavanje svoje obaveze prema nalogodavcima u Vašingtonu ili nekim drugim prestonicama, kao i stvaranje problema Rusiji — ova situacija može da se pretvori u pravi rat. I broj učesnika može da raste. Oni će sada u okvirima tog ratnog stanja pokušati da povrate Donbas i to može da bude povod za to da Rusija bude uvučena u konflikt, što bi moglo da dovede do direktnog sukoba Kijeva i Moskve“, kaže za Sputnjik ruski politikolog Vladimir Kirejev.
Sva sociološka istraživanja u Ukrajini pokazuju da je Porošenko veoma nepopularan u svojoj zemlji, a svi pokušaji da popravi rejting nisu dali uspeha.
Ratno stanje je u tim uslovima „adut“ pomoću kojeg se mogu odložiti izbori, ali i eliminisati opasni konkurenti. Pritom, politički protivnici se na taj način stavljaju u veoma nezgodan položaj, jer ukoliko oni ne podrže ratno stanje biće optuženi za „izdaju“ i „saradnju sa Kremljom“.
Veruje se da bi posledice ratnog stanja mogle da budu represije prema političkim protivnicima u Ukrajini, cenzura medija, zabrana mitinga i protesta, konfiskacija imovine, itd.
Eksperti smatraju da je Porošenko, čiji je rejting u zemlji na vrlo niskom nivou, „spreman da žrtvuje i brodove i mornare“ samo da bi silom obezbedio sebi još jedan mandat. On pokušava na sve načine da sačuva vlast i izbegne neizbežan poraz na izborima.
„Najverovatnije, narušavanje granice je odluka predsednika Ukrajine Petra Porošenka, a ta odluka je povezana sa unutrašnjom političkom agendom, odnosno sa izbornom kampanjom. On želi da reši probleme sa veoma lošim rejtingom koji ima u zemlji. Kako bi pobedio na izborima, doneta je takva provokativna odluka, koja je dovela do toga da bude objavljeno ratno stanje na 60 dana. To govori o odluci Petra Porošenka da silom obezbedi sebi još jedan mandat. Ali, postoji i spoljni razlog — to je susret ’Velike dvadesetorke‘ u Buenos Ajresu, gde će se sresti predsednik Rusije i predsednik SAD, a najverovatnije da Porošenko želi da skrene pažnju na Ukrajinu“, smatra ruski analitičar Andrej Koškin.
Šef Parlamenta Krima Vladimir Konstatinov izjavio je da iza provokacija ukrajinske vojske u Kerčkom moreuzu stoje Amerikanci, koji pokušavaju da uvuku Rusiju u novi konflikt.
Politikolozi objašnjavaju da postoji nekoliko razloga zbog čega SAD odgovara da se situacija pogorša. Prvo, pod tim izgovorom oni mogu da ojačaju svoju vojno prisustvo u Crnom moru. To će omogućiti Vašingtonu da stvara napetosti oko Krima, a rezultat toga može biti dalje pogoršavanje odnosa Rusije sa zemljama NATO-a.
Drugo, tu je i geopolitički faktor, to jest pokušaj SAD i nekih evropskih zemalja, pre svih Ukrajine, da izvrše pritisak na Rusiju zbog njenog rastućeg političkog uticaja u svetu.
Pored toga, važan je i ekonomski faktor. Jedan od ciljeva provokacije Kijeva je, između ostalog, i pooštravanje antiruskih sankcija. Kijev je već istupio sa zahtevom da se prema Moskvi pooštre sankcije. Jasno je da je i Ukrajini i SAD „trn u oku“ izgradnja gasovoda „Severni tok 2“ i „Turski tok“. Ukrajina će zbog izgradnje tih ruskih gasovoda izgubiti milijarde dolara od tranzita ruskog gasa, a Vašingtonu će to značajno poremetiti planove o isporukama američkog tečnog gasa u Evropu. Zbog toga bi provokacije u Crnom i Azovskom moru mogle da posluže kao novi razlog za uvođenje novih sankcija protiv Rusije, pre svega u energetskoj sferi.
Još jedan cilj provokacije u Kerčkom zalivu mogao bi da bude i namera Kijeva da progura svoju rezoluciju o navodnoj „militarizaciji“ Azovskog i Crnog mora od strane Rusije u Ujedinjenim nacijama.
Politikolozi podsećaju da Kijev planira da uskoro podnese rezoluciju OEBS-u i Savetu bezbednosti UN, koja bi, kako se očekuje, trebalo da osudi „rusku agresiju“ u tim vodama.
Član Komiteta Saveta Federacije za odbranu i bezbednost Franc Klincevič smatra da je jedan od ciljeva i diskreditacija Rusije.
„Moskva je reagovala kao strpljivi roditelj na ponašanje neposlušnog, glupog deteta. Drugačije se situacija ne može oceniti. Uvek dođe trenutak kada je nemoguće sačuvati strpljenje. A o čemu se ovde radi? O izborima, naravno! Porošenkovi postupci su povezani sa rešavanjem njegovih pitanja o izborima putem provokacija. Dobro poznavajući psihologiju ovog nesramnog, ciničnog i nečovečnog ukrajinskog rukovodstva, mi smo još pre šest meseci govorili da će se nešto slično dogoditi. Ali oni su jadni i sami postali taoci, s obzirom da su takva dela, takve akcije nametnute spolja… Naravno, cilj svega ovoga je — Rusija, njena blokada, potpuna diskreditacija i, moguće, nekakve akcije, uključujući i vojna dejstva protiv Rusije“, rekao je Klincevič za Sputnjik.
On napominje da je Ukrajina samo instrument u rukama Zapada, a da se na ovaj način opravdavaju akcije NATO-a u tom regionu.
„Ukrajina je samo instrument onih koji su izdali komandu: „’Napred! Počnite sa provokacijom!‘. I njima u Ukrajini je takođe jasno da su taoci i da ih huškaju na te stvari. Sve to može dovesti do pojave vojnih brodova NATO-a u Crnom moru, što će izgledati logično za javnost u inostranstvu. Drugim rečima, pod izgovorom o navodnoj agresiji Rusije, opravdava se povećana aktivnost NATO-a i Sjedinjenih Država u ovom regionu“, zaključio je Klincevič.
Podsetimo, situacija se zakuvala nakon što su u nedelju brodovi ukrajinske mornarice „Berdjansk“, „Nikopolj“ i „Jani Kapu“ nelegalno prešli državnu granicu Rusije i nekoliko sati izvodili opasne manevre, ne odgovarajući na zahteve ruskih brodova koji su ih pratili. Došlo je i do vatrenog okršaja, a u incidentu su tri ukrajinska vojnika lakše povređena.
Sva tri broda su zadržana oko 20 kilometara od ruske obale i 50 kilometara jugozapadno od uobičajenog prolaza brodova kroz Kerčki moreuz ispod Krimskog mosta.
Moskva i Kijev su razmenili oštre optužbe zbog kršenja morskog prava. Rusi tvrde da Ukrajinci nisu poštovali pravila morskog prava jer nije na vreme najavljen njihov prolaz Kerčkim moreuzom, a Kijev je tvrdi da su njihova plovila koja su krenula iz Odese ka luci Marijupolju bili najavljeni po svim pravilima.
Rusija je pokrenula krivični postupak zbog povrede državne granice i zatražila hitno zasedanje Saveta bezbednosti UN o stanju u Azovskom moru.
