Sondlend je rekao da SAD zahtevaju veću transparentnost u poziciji evropskih zemalja u pogledu planova o stvaranju sopstvene vojske i da bi ta armija trebalo da bude dopuna NATO-u, a ne zamena. On je dodao da je pitanje evropske bezbednosti „vrlo osetljivo“ za Sjedinjene Države.
Direktor ruskog Instituta za strateško planiranje, doktor političkih nauka Aleksandar Gusev je uveren da SAD neće prihvatiti stvaranje nikakve „evropske vojske“. Za Vašington Evropa nije partner, pa čak ni saveznik — ona je talac Amerike, ističe ekspert.
„Ideja o stvaranju evropske vojske nije nova. Još početkom 21. veka, Evropljani su odlučili da stvore sopstvenu vojsku — ne kao alternativu NATO-u, već kao dodatak bloku. Ali ta tema je postepeno utihnula, pošto je američka vojska faktički okupirala Evropu, a Amerikanci kontrolišu sistem unutrašnje i spoljne bezbednosti Evrope. Sada kada je francuski predsednik Emanuel Makron ponovo predložio stvaranje evropske vojske, opet su se vratili toj ideji. Naravno, Amerikanci, na čelu sa predsednikom Donaldom Trampom, sabotiraće tu ideju, jer njima i te kako odgovara da kontrolišu čitavu teritoriju Evrope. Evropljani su postali taoci Amerike, a Amerikanci, barem u bliskoj budućnosti, neće dopustiti Evropljanima da stvaraju sopstveni unutrašnji i spoljni bezbednosni sistem, oni će ga sabotirati i stvoriti uslove da Evropljane i dalje kontrolišu“, smatra Gusev.
Promenu američkog stava Sondlend obrazlaže činjenicom da SAD troše desetine milijardi dolara godišnje kako bi zaštitile Evropu od Rusije i drugih neprijateljskih snaga, iako bi ta sredstva mogla da „idu na unutrašnje potrebe zemlje“. Zbog toga, prema njegovim rečima, američke vlasti moraju redovno da objašnjavaju američkim glasačima zašto SAD, uprkos svim svojim problemima, svake godine šalju u Evropu taj novac.
Sondlend je naveo da SAD čuju iz Evrope „dve dijametralno suprotne tačke gledišta“ u vezi sa pitanjima odbrane. Neki imaju nameru da se ograniče na rešavanje malih sukoba ili pitanja u Severnoj Africi, dok drugi govore o stvaranju obaveštajne zajednice, stvaranju armije, punopravnih oružanih snaga.
Za SAD je važna, kako je rekao, „veća transparentnost od strane EU u celosti, šta oni planiraju da rade sa svojim sredstvima“, s obzirom da Evropa takođe značajno finansira NATO.
Podsetimo, predsednik Francuske Emanuel Makron je nedavno pozvao na formiranje „prave evropske armije“, koja će zaštiti kontinent od svih mogućih pretnji, a među njima on je spomenuo Kinu, Rusiju, pa čak i SAD. Njegovu ideju podržali su nemačka kancelarka Angela Merkel i ruski predsednik Vladimir Putin, koji želju EU da osigura svoju bezbednost sopstvenim snagama smatra prirodnom.
On je naglasio da je to u celini pozitivan proces sa tačke gledišta jačanja multipolarnog sveta. Međutim, toj ideji i multipolarnosti protivi se Donald Tramp.
Makron se zalaže za stvaranje evropskih vojnih snaga još od kako je izabran za predsednika prošle godine, ali je postao još glasniji nakon što je Tramp najavio da bi SAD mogle da se povuku iz sporazuma o nuklearnom naoružanju sa Rusijom, što Pariz shvata kao direktnu pretnju evropskoj bezbednosti.
Pored toga, Tramp je takođe zabrinuo Evropljane navodima da SAD možda neće biti posvećene odbrani svojih NATO saveznika u slučaju eventualnog napada, pa zbog toga Makron smatra da Evropa mora da bude spremna da sebe sama što bolje odbrani, „bez zavisnosti od SAD“.
Ruski politikolozi ocenjuju da će EU povratiti deo suvereniteta ako uspe da stvori svoju armiju, a ruski mediji postavljaju retoričko pitanje: zašto Rusija, koja je minimum dva puta napadana od strane ujedinjene evropske vojske, sada podržava osnivanje takve armije u Evropi?
Kako objašnjavaju u Moskvi, ključna stvar je sadržana upravo u Putinovim rečima u kojima se naglašava nezavisnost evropske armije. On je tri puta ponovio sinonime — samodovoljan, suveren, nezavisan. I Putin potrebu o stvaranju evropske vojske obrazlaže činjenicom da će to pomoći jačanju multipolarnog sveta. A to je upravo ono što je Rusiji i celom svetu potrebno.
