U pismu patrijarhu moskovskom i cele Rusije Kirilu Anastasije je naveo da Ukrajini preti opasnost raskola među vernicima, što bi bio „bolan udarac za poverenje u pravoslavlje“. Poglavar Albanske pravoslavne crkve je naglasio da tako nešto „svim snagama treba izbeći“.
„Smatramo da smo svi mi dužni da ’učinimo sve‘ da bismo se vratili okupljanjima poglavara i planiranju novog Velikog sabora“, navedeno je u Anastasijevom obraćanju.
Albanska pravoslavna crkva se na taj način prvi put izjasnila o situaciji sa crkvom u Ukrajini i podržala ideju patrijarha Kirila o održavanju zajedničke rasprave o tom pitanju.
Sredinom oktobra Carigradska patrijaršija je objavila da započinje proces priznavanja autokefalnosti crkve u Ukrajini. Carigrad je poništio ukaz iz 1686. godine o prelasku Kijevske mitropolije u nadležnost Moskovske patrijaršije i ukinuo anatemu koju je Ruska pravoslavna crkva uvela protiv ukrajinskih raskolnika Filareta Denisenka i Makarija Maletiča.
Ruska pravoslavna crkva je ta dejstva okarakterisala kao raskol i prekinula euharističko opštenje sa Carigradom na celoj kanonskoj teritoriji, uključujući Ukrajinu i Belorusiju. Kasnije je tu odluku donela i Ruska crkva u dijaspori. Prema rečima mitropolita Ilariona, Carigrad je izgubio pravo da sebe naziva koordinacionim centrom pravoslavlja.
Kijevske vlasti očekuju da će Carigrad do kraja godine izdati priznanje o autokefalnosti poglavaru „ujedinjene“ crkve, koji tek treba da bude izabran na „ujediniteljskom saboru“. Datum održavanja tog sabora još nije poznat.
Kanonska Ukrajinska pravoslavna crkva je odbila da učestvuje u „ujediniteljskom saboru“ i saopštila da je nedopustivo da se crkvena pitanja rešavaju uz učešće državne vlasti i raskolnika.
