Bura na ostrvu. „Bregzit“ je zakomplikovao život i Velikoj Britaniji i njenoj premijerki Terezi Mej, čiji je plan izlaska iz Evropske unije napravio razdor i u parlamentu i među njenim konzervativcima.
Nekoliko poslanika iz Konzervativne partije već je podnelo pisma za glasanje o nepoverenju premijerki, a mediji u Londonu očekuju da bude predato neophodnih 48 pisama da bi takav postupak bio pokrenut. Ukoliko do toga dođe, glasanje o nepoverenju vladi moglo bi da usledi već u utorak.
Hoće li Tereza Mej opstati, hoće li doći samo do rekonstrukcije vlade, ili su vanredni izbori neizbežni. Siniša Ljepojević, dugogodišnji dopisnik iz Londona, za Sputnjik kaže da je još sve neizvesno.
Posle ostavki koje je već podnelo nekoliko ministara, ne slažući se sa predlogom Mejove o izlasku iz EU, danas su se, kaže Ljepojević, očekivale i nove.
„Ti ministri su ipak odlučili da ostanu u vladi, što praktično znači da će kabinet preživeti barem ove dane. Međutim, Terezu Mej očekuje velika rasprava i glasanje u parlamentu o njenom predlogu načina izlaska iz EU za koji joj nedostaje 68 poslanika“, napominje on.
Procena Ljepojevića, koji se nalazi u Londonu, ali, kako kaže, i procena drugih u britanskoj prestonici koji prate politički život zemlje, jeste da je to samo kupovina vremena. Krajnji ishod će, najverovatnije, biti vanredni parlamentarni izbori na proleće, dodaje sagovornik Sputnjika.
Na pitanje kakav je odnos snaga između pristalica tvrdog „bregzita“, mekog, koji zagovara Tereza Mej, i onih koji su za ponovno raspisivanja referenduma o izlasku iz Unije i šta je najrealnije da se desi od tih opcija, Ljepojević odgovara da je zasad izvesno šta neće da se desi. A to je, kako ističe, drugi referendum.
„To je ekstremno malo verovatno. Ovde se ’bregzit‘ koristi kao instrument za unutarpartijske političke obračune koji nemaju veze sa ’bregzitom‘ kao takvim, zato što on predstavlja realnost, ko god da je na čelu vlade. Ali se ta situacija koristi za obračun unutar Konzervativne partije i, naravno, protiv Tereze Mej“, ukazuje ovaj analitičar britanskih prilika.
Odgovarajući na pitanje ko na eventualnim izborima ima više šansi i da li konzervativci, praktično, seku granu na kojoj sede, Ljepojević kaže: „Apsolutno“.
„Sledeće izbore najverovatnije dobija Laburistička stranka, i to iz dva razloga. Jedan je tradicija da u ovoj zemlji posle dva-tri mandata jedne partije na čelo vlade dolazi druga, a ovi sada su tu već od 2010. godine. Drugi razlog je što Laburistička partija pod vođstvom Džeremija Korbina ima podršku velikog dela javnosti“, ukazuje sagovornik Sputnjika.
On objašnjava da laburisti imaju podršku javnosti, ne zbog „bregzita“, nego zato što nude rešenja za unutrašnju organizaciju zemlje.
„Prema tome, sledeća vlada će sigurno biti laburistička jer ne samo da su konzervativci dugo na vlasti, već se ta partija već umorila. Nema tu nikakvih novih ideja, i sada se sva krivica svodi na Terezu Mej, čija je krivica u suštini mala. To je kriza te velike partije, a to je u stvari politički život“, objašnjava Ljepojević.
Prema oceni Predraga Rajića iz novosadskog Centra za društvenu stabilnost, od potresa unutar Konzervativne partije gore je samo to da se ide na vanredne parlamentarne izbore.
Zato će, ubeđen je on, konzervativci dati sve od sebe da, čak i u slučaju smene na mestu lidera partije, što po britanskim pravilima automatski znači i smenu premijera, izbegnu vanredne izbore.
„Ukoliko po okončanju ove krize na čelu vlade ostane Tereza Mej, ili bude zamenjeno nekoliko ministara, ili u potpunosti dođe do promene vlade, pa ako se opredele za tvrdi ’bregzit‘ i propadne predlog koji je sada pred poslanicima iznela premijerka, imaćemo situaciju u kojoj će London zaista zakoračiti u nepoznato“, zaključio je Rajić za Sputnjik.
