U tom političkom performansu učestvovalo je nekoliko desetina Beograđana ispred Bitef teatra, koji je deo te panevropske inicijative za pokretanje široke debate o evropskoj demokratiji i o tome šta znači biti evropski građanin.
„Evropski projekat ’Balkon‘“ održan je simultano ispred vodećih evropskih pozorišta kao što su Burgteatar i Folksteatar u Beču, Šaušpilhaus i Talija teatar u Hamburgu, NT Gent u Belgiji, Štadšouburg u Amsterdamu, uz podršku nekih od vodećih umetnika i intelektualaca, poput Mila Raua, Elfride Jelinek, Dubravke Ugrešić, Antonija Negrija…
Događaj u Beogradu započeo je obraćanjem umetničkog direktora Bitefa Ivana Medenice okupljenima, prenosi Tanjug.
„Mi smo se ovde okupili da razmotrimo neke drugačije mogućnosti za organizaciju Evrope. Bitef je počastvovan što je kao jedina ustanova kulture iz regije dobio poziv da učestvuje u ovakvom događaju“, kazao je Medenica.
Prema njegovim rečima, organizatorima događaja u Beogradu ostavljeno je na volju kako će izgledati proglašavanje „Evropske republike“ u Beogradu.
„Mi smo se odlučili za dekonstrukciju, jer smo samo ’jednom nogom‘ u Evropi. Geografski smo mi svakako deo Evrope, ali Srbija još uvek nije deo Evropske unije. To mi ne vidimo kao poziciju margine i poziciju koja nas frustrira, već poziciju koja daje izvesnu distancu i kao takva je mnogo bolja za sagledavanje stvarnih izazova i nuđenje rešenja“, kazao je Medenica i dodao da su se umesto igre, pesme, sađenja cveća, crtanja „čiča Gliša“ i ostalih aktivnosti, organizatori odlučili za plenum u kojem će svi okupljeni imati pravo da iznesu svoje mišljenje o „Manifestu“ kojim se proglašava „Evropska republika“.
„Današnji dan je izabran zbog toga što slavimo vek od kraja Prvog svetskog rata. Na sutrašnji datum 11. novembra pre sto godina poginuo je poslednji vojnik u Prvom svetskom ratu“, kazao je Medenica i potom pročitao „Manifest“.
„Manifestom“ se proglašava preuzimanje budućnosti Evrope u svoje ruke sto godina nakon završetka Prvog svetskog rata, koji je unazadio evropsku civilizaciju decenijama, jer je došlo vreme da se obećanja o jedinstvu Evrope pretoče u stvarnost i da se svi prisete ideja koje stoje iza projekta evropske integracije.
„Proglašavamo da je svako ko se trenutno nalazi u Evropi stanovnik ’Evropske republike‘. Mi shvatamo i prihvatamo našu odgovornost za zajedničke tekovine Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i zalažemo se da ona konačno postane stvarnost“, navodi se u „Manifestu“ i dodaje da „svako ko želi može da bude Evropljanin“ i da je „’Evropska republika‘ prvi korak na putu prema globalnoj demokratiji“.
„Evropa sačinjena od država-nacija je propala. Vizija evropske integracije je izdata. Bez političke osnove, jedinstveno tržište i evro su postali plen neoliberalne agende koja je u suprotnosti sa ciljevima društvene pravde“, poručuje se u „Manifestu“, koji se zauzima za zajedničko tržište i zajednička valutu unutar zajedničke evropske demokratije.
„Evropa znači ujedinjenje ljudi, a ne integraciju država, i da suverenitet država treba da bude zamenjen suverenitetom stanovnika. Konstitutivni elementi ’Evropske republike‘ su evropski gradovi i regije“, navodi se u „Manifestu“ i naglašava da je „došlo vreme da se kulturna raznolikost Evrope izrazi unutar okvira političkog jedinstva“.
U proglašenju „Evropske republike“ su učestvovali brojni zainteresovani građani, novinari, javne ličnosti i intelektualci kao što su Milena Dragićević Šešić, Ivana Vujić, Jelena Bogavac, Filip Vujošević, Dijana Milošević, Ljubica Ristić Beljanski, Nela Antonović i mnogi drugi.
