Pilajev plan, kako prenose mediji, poprilično je oštar i podrazumeva primenu vojne sile, u kojoj bi glavnu ulogu igrale upravo specijalne jedinice američke vojske, ali i jedinice zemalja-saveznica Vašingtona.
Iako ovaj plan nije predviđen da bude realizovan u bliskoj budućnosti, kako tvrdi Pilaj, američke vlasti nemaju nameru da od njega i odustanu. Pilaj tvrdi da američke snage moraju da reaguju munjevito — da izuzetno brzo dostave krupne divizije specijalaca u region.
Upravo se iz tog razloga i trenutno sprovode pripreme — ukrajinski predsednik Petro Porošenko na sve načine pokušava da probije blokadu Kerčkog moreuza i da dovede brodove NATO-a, ne samo u Crno, već i u Azovsko more.
Pored toga, amerikanci nastoje da toj operaciji dodele i „međunarodni“ status, odnosno da u nju uključe francuske jedinice u Africi, australijske u pacifičkom regionu, kao i britanske koji trenutno obavljaju operacije u Omanu.
Poslanik Državnog saveta Republike Krim Vladislav Ganžara mišljenja je da se teško mogu zamisliti uslovi koji bi trebalo da se potrefe da se ovako nešto pretvori u realnost. Ovakva retorika, kako ocenjuje, govori da Amerikanci sve više pokušavaju da podignu nivo napetosti u odnosima SAD i Rusije i to do te mere da se počne govoriti o početku vojnog delovanja.
„Svesni smo da bilo kakvi pokušaji invazije, vojne intervencije na Krimu, koji je deo teritorije Ruske Federacije, zapravo može dovesti do početka globalnog konflikta koji Rusija sigurno nikada neće inicirati. U slučaju bilo kakvog agresivnog delovanja od strane Ukrajine ili NATO-a prema Krimu, Rusija će preduzeti sve moguće mere odbrambenog karaktera i nikada tako nešto neće dozvoliti“, ističe on.
Zato, kako ocenjuje, američki činovnici ne bi trebalo da daju takve izjave, jer Moskva dobro razume da se pod velom priča o invaziji na Krim krije početak vojnog konflikta između Rusije i Amerike.
Prema rečima američkog generala, da bi ovakav scenario uspešno bio sproveden u delo, potrebno je da i Ukrajina na to bude spremna — da podigne životni standard, kako bi stanovnici Krima uvideli kako je dobro živeti u toj zemlji, te da sami požele da se u nju i vrate.
Samim tim, kako dodaje, ovde se ne radi o današnjici ili sutrašnjici, pre svega jer se Vašington u odnosima sa Moskvom tradicionalno pridržava politike „strateškog strpljenja“, baš kao što je to bio slučaj i sa rušenjem Sovjetskog Saveza i otcepljenjem Pribaltika.
Međutim, kako objašnjava Ganžara, Krimljani od momenta kada je poluostrvo postalo deo Ukrajine, smatraju da im je učinjena istorijska nepravda. „Ne bi trebalo zaboraviti ni kako se poluostrvo našlo u sastavu ukrajinske republike, potom države. Uvek je značajna većina građana Krima želela da se poluostrvo pripoji Rusiji, što se i dogodilo 2014. godine posle referenduma“, ukazuje.
„Danas svi žitelji Krima smatraju sebe građanima samo jedne države — Ruske Federacije. Zato Amerikancima preostaje samo da se teše nadama da će uspeti ovde nešto da izmene sankcijama ili drugim pritiscima, ali zapravo, to je put koji samo šteti čitavom sistemu međunarodnih odnosa“, sugeriše on.
Ganžara kaže da, čak i da uzmemo u razmatranje mogućnost vojne intervencije, ne postoji scenario u kojem bi Amerikanci mogli tek tako to da izvedu. Akvatoriju Crnog mora, ukazuje on, u potpunosti kontroliše Ruska Federacija, njena flota, mornarica i oružane snage, dok je Krim je obezbeđen najsavremenijim kompleksima PVO, a to su S-400, i Bastion, koji u radijusu od više od 1.500 kilometara mogu da unište bilo koji plovni ili leteći objekat.
„Krim ima takve oružane sisteme zaštite kakve NATO i SAD nemaju. Zato, teško je i predstaviti o čemu to Amerikanci danas govore. Krim je, ponavljam, obezbeđen sa svih strana, različitim sistemima zaštite. Ako bi nekome pala suluda ideja na pamet da realizuje napad na Rusku Federaciju, može očekivati samo velike gubitke“, zaključuje Ganžara.
