Austrija ne podržava stvaranje vojske Kosova, ali zato podržava, prema saznanjima koje je objavio Sputnjik, prijem Kosova u Interpol. Da li će Kosovo postati 193. član ove međunarodne policijske organizacije i time, s obzirom da nije država, ponovo postati presedan, ostaje da se vidi na Generalnoj skupštini Interpola koja se održava od 18. do 21. Novembra.
Zapad koji je do skoro bio uzdržan povodom prijema Kosova u ovu organizaciju, sada, čini se, radi sve kako bi se Kosovu pomoglo da postane član. U prilog članstva u Interpolu, kosovski konzul u Njujorku organizuje i prijem, a glavni govornik na tom lobističkom skupu biće Niki Hejli, doskorašnji ambasador Amerike u Ujedinjenim nacijama.
Zašto Zapad sada zajedno sa Prištinom lobira za članstvo nepriznate države u ovu organizaciju?
Politikolog Dragomir Anđelković kaže da je ovim činom samo potvrđena postojeća teza, da Zapad podržava Albance u realizaciji njihovog separatističkog projekta. On kaže da Zapad i dalje stoji iza Albanaca, samo je sada svestan da Srbija nije dovoljno popustila, pa uviđa da je potreban nekakav kompromis.
„Ali, postoje razni kompromisi — pravedni i nepravedni. Dakle, Zapad i dalje ima u vidu neku vrstu uslovne kapitulacije, gde bi Srbija dobila neku kompenzaciju koja bi bila mala. Sve se dešava u okolnostima kada Beograd vodi snažnu kampanju u međunarodnim razmerama, jer je već deset zemalja odustalo od priznanja Kosova. Takođe, uspevamo da uz pomoć Rusije i Kine postignemo rezultat na mnogim poljima, od vraćanja u SB UN pitanja Kosova, do lobiranja u međunarodnim institucijama kao što su Unesko pa i Interpol.“
Zapad, navodi Anđelković, sada aktivira sve svoje potencijale da Albancima dâ neku pobedu, da im dâ neko ohrabrenje kako bi mogli da nastave bitku za postizanje kompromisa, koji ipak njima odgovora.
„Dakle, postoji želja Zapada da posle niza poraza Priština izvojuje veliku pobedu i da na taj način i Zapad pokaže da i dalje ima moć i da može da se odupre kineskoj i ruskoj podršci Srbiji, i sa druge strane, da ohrabri Albance i pokaže im da su i dalje njihovi saveznici“, objašnjava Anđelković.
Naš sagovornik kaže da onima koji budu glasali da Kosovo postane deo Interpola, ne znači ništa činjenica da ova teritorija nije država, a to su dokazali priznanjem nezavisnosti.
„Za mnoge na Zapadu Kosovo je država, a ne pokrajina Srbije, pa stoga za njih to više i nije presedan“, ističe on.
Interpol je na prošlogodišnjem zasedanju usvojio Rezoluciju koja propisuje da zemlje koje traže prijem moraju biti članice UN ili moraju imati status posmatrača u UN, a tzv. Kosovo nije ni jedno ni drugo. Članicama Interpola Srbija je predočila i da su predstavnici tzv. Kosova izneli niz netačnih informacija.
Naime, u zahtevu Prištine se navodi da je „Kosovo proglasilo nezavisnost 17. februara 2008.“ i da to ne povređuje međunarodno pravo, Rezoluciju SB 1244 i Ustavni okvir Unmika.
Za lobiranje u članstvo ove organizacije Priština je do sada izdvojila 1,2 miliona evra, znajući da ova organizacija ima finansijske probleme. Upravo iz tih razloga Priština pokušava da bude jedan od „sponzora“ Interpola, pozivajući se na praksu koja je, kako bi se napunila kasa, započeta pre nekoliko godina, i gde je dozvoljena mogućnost sklapanja ugovora o javno-privatnom finansiranju.
To znači da multinacionalne kompanije i države priznate, ali vidimo i nepriznate, mogu na posredan način da zauzmu što bolju poziciju. Inače, prema pravilima svetske policijske organizacije, za njeno proširenje potrebna je dvotrećinska većina glasova, a u Interpolu su trenutno 192 članice.
