Istorijski gledano, pravilo je da većinu u dva doma koja čine Kongres SAD — Predstavnički dom i Senat — na izborima usred predsedničkog mandata osvaja opozicija. U ovom slučaju, to bi bila Demokratska stranka.
Međutim, situacija u Americi toliko je zategnuta da su ovi izbori predstavljeni kao svojevrstan referendum o dve godine vlade Donalda Trampa.
Najverovatniji ishod ovog „referenduma“ biće da demokrate osvoje većinu u Predstavničkom domu, dok će republikanci zadržati većinu u Senatu, predviđa nekadašnji dopisnik lista „Politika“ iz Vašingtona Milan Mišić.
„Posledice su takve da demokrate dobijaju priliku da blokiraju mnogo šta iz Trampove agende, a ono što je možda najveća posledica jeste da dobijaju mogućnost pokretanja opoziva ili impičmenta. U slučaju da Republikanci zadrže Senat, to bi bio politički potez jer treba imati u vidu da impičment zahteva dve trećine Senata, tako da bi to opet bila neka vrsta pat pozicije“, objašnjava Mišić.
Američki građani glasaće za kandidate za svih 435 mesta u Predstavničkom domu i 35 od 100 mesta u Senatu. Članovi Predstavničkog doma služe dvogodišnji mandat, tako da će čitav dom biti ponovo biran 2020, dok članovi Senata služe četvorogodišnji mandat.
Osnovno pitanje oko koga se lome koplja je, prema Mišićevim rečima, pitanje migranata.
„Tramp je u ovoj predizbornoj kampanji insistirao upravo na tome u nastojanjima da mobiliše svoju izbornu bazu. Insistirao je na tome da su migranti velika opasnost za Ameriku. Njegov verovatno najkontroverzniji potez dosad bio je slanje oko 5.000 vojnika na granicu sa Meksikom tobože da zaustavi migrantski karavan koji je još odavno krenuo iz El Salvadora“, kaže Mišić.
S obzirom na to da je Tramp na predsedničkim izborima pobedio osvojivši tri miliona glasova manje od Hilari Klinton, ovi izbori su prava prilika da se vidi prava mera njegovog političkog uticaja i snage, dodaje Mišić.
Istog dana biraju se i guverneri saveznih država i članovi lokalnih zakonodavnih tela. Republikanska partija trenutno ima 33 od 50 guvernera i kontroliše većinu parlamenata saveznih država.
Na izborima će se birati 36 guvernera, a demokrate će izazvati 23 republikanca koji trenutno drže pozicije.
Kao ključne države na ovim izborima označene su Pensilvanija, Ohajo, Mičigen i Florida, države koje su pre dve godine prelomile u Trampovu korist. Guverneri u tim državama biće ključni za mobilizaciju stranačkih aktivista i prikupljanje donacija za predsedničke izbore 2020.
Međutim, prema Mišićevom uverenju, najzanimljivija borba za Kongres dogodiće se u tradicionalno republikanskom Teksasu, gde je izazivač republikancu Tedu Kruzu, koga je Tramp porazio u borbi za predsednički mandat, mladi demokratski kandidat Beto Orurk, koji, kako Mišić kaže, na momente podseća na Obamu ili Kenedija.
Orurk je dosta zapretio Kruzu, kaže Mišić:
„Između ostalog, uspeo je da, uopšte ne koristeći takozvane političke akcione komitete, odnosno korporativne donacije, sakupi mnogo više novca za svoju kampanju od Kruza. Poslednje prognoze govore da će Kruz ipak nadvladati, ali ipak ne bih isključio iznenađenje. A opet, većina američkih medijskih komentatora tvrdi da, čak i ako izgubi, Orurk jača svoje šanse da postane kandidat Demokrata 2020“, kaže Mišić misleći na Orurka kao mogućeg demokratskog predsedničkog kandidata.
Ono što Trampu ne ide u prilog je istorija, koja ukazuje na činjenicu da na izborima u sredini predsedničkog mandata prevagu odnosi opozicija. Mišić navodi slučaj Baraka Obame, kome su Republikanci preuzeli Kongres 2010.
Zapravo, nezadovoljni glasači nisu propustili da kazne predsednike nikada od američkog građanskog rata. Predsednička partija od tada je u proseku gubila 32 mesta u Predstavničkom domu i dva mesta u Senatu.
Tako je demokrata Bil Klinton vodio šestogodišnju bitku sa republikancima, pošto su oni 1994. preuzeli oba doma Kongresa. Demokrate su se u Kongres vratile u većini 2006, tako da Obama nije imao problema sa zakonodavnim telom sve do već pomenute 2010.
Četiri godine kasnije, republikanci su ponovo zadobili većinu u Kongresu, ovaj put osvajajući rekordan broj mesta od 1929.
Međutim, iako demokrate, prema procenama, vode sa osam poena nad republikancima, analitičari ukazuju na jednu činjenicu u njihovoj strategiji koja može da se tumači kao pogrešna procena.
Njihova kampanja zasnovana je na mobilizaciji članstva, kao i na dosad najvećem broju žena, ratnih veterana i pripadnika manjina među kandidatima. Takođe ih podržavaju mejnstrim mediji.
Ipak, istorija izbora pokazuje da na izbore u sredini predsedničkog mandata više izlaze belci, konzervativci i pripadnici starijih generacija.
Ono što Trampu još ide u prilog je rastuća američka ekonomija, sa nezaposlenošću koja pada i platama koje rastu. Ipak, smanjenje poreza korporacijama povećalo je državni deficit za 33 odsto.
Ako pogledamo brojke, sve govori u prilog procena da će demokrate preuzeti makar jedan od domova Kongresa. Pored toga što su demokrate u vođstvu, i sama Trampova popularnost pala je na najniže grane u poslednje dve godine. Dok ga podržava 41,8 odsto ispitanika, ne podržava ga 54,5 odsto. Takođe, 54,4 odsto građana smatra da je skretanje zemlje udesno pogrešan put kojim Amerika ide.
Trampu, kako sada stoje stvari, malo toga ide u prilog i male su šanse da njegova partija zadrži većinu u Kongresu. Međutim, Tramp je već jednom iznenadio sve koji su mu predviđali propast na predsedničkim izborima, tako da ne smemo da isključimo ni takvu mogućnost.
