Odvrnite nam ventil
Bile su potrebne četiri godine da Evropa uvidi grešku koja je načinjena stopiranjem projekta „Južni tok“. Gasovod je trebalo da se sprovede preko Crnog mora do bugarske luke Varna, a zatim u Italiju preko Austrije i zemalja Balkanskog poluostrva. Međutim, 2014. godine, projekat je obustavljen zbog političkih neslaganja. Pod pritiskom Brisela, nova bugarska vlada je objavila da će dati dozvolu tek nakon što parametri projekta budu usaglašeni sa EU. Moskva je kao odgovor saopštila da je besmisleno da Rusija sama snosi troškove postavljanja gasovoda preko morskog dela, kako bi im kasnije Evropa rekla „ne“.
Ako su lideri EU i mislili da je Rusiji taj projekat važniji nego njima, to uverenje nije dugo trajalo. Turska se 2016. godine dogovorila sa Moskvom o izgradnji dve linije „Turskog toka“ ukupnog kapaciteta 31,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
„Bugarsko odbacivanje ’Južnog toka‘ je bila velika greška. Turska je tada iskoristila šansu, a Nemačka gradi ’Severni tok 2‘. Ovo je poučna lekcija za Bugarsku“, izjavio je ruski senator Aleksej Puškov.
Nakon sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa Vladimirom Putinom u decembru 2017. godine, Beograd ne samo da je potpisao sporazum o povećanju obima kupovine ruskog gasa, nego je pokazao interesovanje za „Turski tok“. Ovaj projekat će Srbiji pružiti povoljan status tranzitne države za „plavo gorivo“.
I Bugarska je promenila stav: „Putin nam je saopštio da neće biti negodovanja ako se gasovod ’Turski tok‘ proširi i u pravcu Bugarske“, rekao je bugarski premijer Bojko Borisov krajem maja ove godine.
U septembru je mađarski premijer Viktor Orban uputio sličan zahtev Vladimiru Putinu. Kasnije je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov naglasio da je učešće EU u izgradnji „Turskog toka“ dozvoljeno jedino ako Evropa obezbedi garancije.
Šef mađarske diplomatije Peter Sijarto je podvukao da je pregovaranje sa Rusijom o ovoj temi suvereno pravo Budimpešte, uprkos članstvu u EU.
„Isto kao što Zapadna Evropa može da kupuje gas preko severne maršrute, isto tako i mi, Centralna Evropa, tražimo to pravo. Zahtevamo od Zapadne Evrope i Brisela da se ne mešaju. Zapadna Evropa želi novu maršrutu sa severa, a mi sa juga“, izjavio je Sijarto.
Nakon što je italijanski premijer posetio Moskvu, utvrđena je lista perspektivnih učesnika projekta. Predsednik Rusije je ocrtao maršrutu produženog „Turskog toka“, ističući da se trenutno za realizaciju projekta istražuju infrastrukturne mogućnosti.
„To može biti preko Bugarske, čak i preko Srbije, Mađarske, Grčke“, rekao je Putin.
Zavidan pogled
Naravno, postoje i protivnici energetskog zbližavanja Rusije i Evrope. Prvi i najvažniji je Amerika, jer uprkos svim naporima i političkom pritisku na Nemačku, tope se šanse za isporuke američkog gasa na evropsko tržište.
Krajem jula je Donald Tramp dobio verbalno obećanje od predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera da će u Evropi izgraditi desetine novih terminala za prijem američkog gasa. Oni u stvari nisu potrebni jer su čak i postojeći terminali zauzeti manje od četvrtine, a snabdevanje gasom se ove godine snizilo za 13 odsto.
Predstavnici nemačkog ministarstva spoljnih poslova početkom oktobra izjavili su da su snabdevači američkim gasom potpuno nekonkurentni u poređenju sa „Gaspromom“ jer je američki tečni gas za trećinu skuplji od ruskog gasovoda.
Zbog toga bi u SAD mogla izbiti ozbiljna energetska kriza. Do kraja 2019. godine, Vašington namerava da utrostruči proizvodnju i isporuku gasa na inostrana tržišta (oko 99 milijardi kubnih metara godišnje). Prvobitno je planirano da će glavni potrošači američkog tečnog gasa biti Kina i EU.
Međutim, u praksi se sve ispostavilo drugačije. Evropska unija ne želi da politizuje ugovore o energetici i produbi saradnju sa Rusijom, ostavljajući američkom tečnom gasu formalnu ulogu „diversifikatora“ snabdevanja. Kina, uznemirena zbog trgovinskog rata koji je pokrenuo Tramp, u potpunosti je otkazala kupovinu gasa iz SAD.
Drugi protivnik širenja „Turskog toka“ u Evropu je, naravno, Kijev. Ukrajinske vlasti ne kriju strahove da će se po završetku izgradnje „Severnog toka 2“ i novog južnog gasovoda zemlja naći u „gasnom prstenu“ i rizikovaće da izgubi status tranzitne zemlje, uključujući i tri milijarde dolara budžetskih prihoda godišnje.
