Prva reakcija Britanije na Trampov potez: Rusija da se dovede u red?!

„Naravno, SAD su naš bliski i dugogodišnji saveznik i mi ćemo biti apsolutno nepopustljivi u podršci Sjedinjenim Američkim Državama u odbrani njihovog jasnog stava da Rusija mora da se pridržava obaveza iz Sporazuma koji je potpisala“, izjavio je britanski ministar.

On je optužio Rusiju za nepoštovanje sporazuma, navodeći da Moskva „izvrgava ruglu“ taj sporazum.

„Naravno, želeli bismo da vidimo da taj sporazum ostane na snazi, ali dve strane moraju da mu budu posvećene, a u ovom trenutku ga jedna strana ignoriše. Rusija ga narušava i Rusija mora da se dovede u red“, dodao je Vilijamson.

Ranije je list „Njujork tajms“ saopštio da SAD planiraju da istupe iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, a savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džon Bolton će o tome obavestiti rusku stranu tokom posete Moskvi. Sam Bolton je na svom nalogu na Tviteru saopštio da će njegovi pregovori biti nastavak diskusija započetih tokom samita u Helsinkiju. Američki predsednik Donald Tramp je, komentarišući povlačenje iz Sporazuma, rekao da će Vašington razvijati oružje. 

​Poslednjih godina Moskva i Vašington se redovno međusobno optužuju za narušavanje Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa. Rusija je više puta izjavljivala da se strogo pridržava svojih obaveza iz Sporazuma. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov isticao je da Moskva ima veoma ozbiljna pitanja za Sjedinjene Američke Države o realizaciji sporazuma od strane samih Amerikanaca.

Konkretno, Moskva navodi da Sjedinjene Američke Države razmeštaju na kopnu — u vojnoj bazi u Rumuniji, ali i u Poljskoj — sisteme sposobne za lansiranje krstarećih raketa tipa „tomahavk“, što je zabranjeno Sporazumom. Ruska strana takođe skreće pažnju na činjenicu da SAD razvijaju ofanzivne bespilotne letelice i finansiraju istraživanja o stvaranju krstareće rakete kopnenog baziranja.

Sporazum o raketama srednjeg i kratkog dometa potpisan je 8. decembra 1987. godine, tokom posete sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova Vašingtonu. Sporazum je prvo obuhvatao klasu raketnog naoružanja dometa od 500 do 1.000 i od 1.000 do 5.500 kilometara, uključujući rakete R-12 i R-14, koje je SSSR 1962. godine razmestio na Kubi, što je izazvalo Karipsku krizu.

U maju 1991. godine Sporazum je bio u potpunosti realizovan. Sovjetski savez je do tada uništio 1.752 balističke i krstareće rakete kopnenog baziranja, a SAD 859. Dokument ima neograničeni rok. Svaka od strana ima pravo da ga raskine ukoliko predstavi ubedljive dokaze o neophodnosti da istupi iz njega.