Zahvaljujući glasovima osam poslanika opozicione VMRO-DPMNE, makedonsko Sobranje je u petak uveče dvotrećinskom većinom prihvatilo predlog o pokretanju inicijative za promenu Ustava u skladu s Prespanskim sporazumom.
Komentarišući dešavanja u makedonskom parlamentu, Cvetin Čilimanov, bivši savetnik makedonskog predsednika Ivanova, za Sputnjik kaže da je tokom čitavog dana Sobranje bilo pod snažnom policijskom opsadom.
„Juče je bio veoma težak dan za makedonsku državu. Sednica je trebalo da počne u podne, a počela je tek u deset uveče. Tokom tih deset sati poslanici VMRO su bili izloženi strašnim pritiscima, a socijaldemokrate su napravile karijeru od isprovociranog upada u skupštinu prošle godine, zbog čega su pokrenuti krivični postupci protiv određenog broja poslanika iz VMRO. Deo njih je na kraju i glasao za ovaj proces promene Ustava koji je vlast inicirala, što ukazuje na to da će te optužbe protiv njih biti ili povučene ili umanjene, kako bi im se vlast odužila“, kaže Čilimanov.
Prema njegovim rečima, u petak je izvršena prava okupacija Sobranja, uz korišćenje policijskih i sudskih metoda.
„Preostalo troje poslanika VMRO, koji su takođe podržali predlog o pokretanju inicijative za promenu Ustava, nisu pod krivičnim prijavama i pripadnici su verskih i etničkih manjina. Generalni sekretar VMRO Janušev je rekao da se poslanicima nudi između 250.000 i dva miliona evra kako bi glasali za početak ovog procesa, čime je jasno optužio ove poslanike da su postigli dogovor sa vlastima“, napominje Čilimanov.
Kako kaže, tokom čitavog dana bilo je raznih izveštaja o nasrtajima na poslanike i njihovom zaključavanju u raznim kancelarijama u Sobranju.
U parlamentu je, dodaje, bio premijer Zaev, razni funkcioneri, predstavnici Vlade, policije, tužilaštva, a po nekim pričama, u Sobranju je juče bio i američki ambasador.
„VMRO je rekao da su sve ove instance vršile neljudski pritisak na njihove poslanike kako bi došli do potrebnih glasova, tako da mi praktično nemamo skupštinu od juče. To što su strani posmatrači, EU i američki ambasador pozdravili ovaj proces kao pobedu demokratije i pobedu pravne države u makedonskoj javnosti je zazvučalo vrlo cinično i mračno, jer smo svi bili svedoci toga što se dešavalo u skupštini, od maltretiranja poslanika do same činjenice da je toliko njih iz opozicije pod raznim krivičnim prijavama. To je duboko podrilo poverenje javnosti u pravnu državu i demokratski proces i ovo će svakako imati žestoke posledice na društvo“, primećuje Čilimanov.
Naš sagovornik ocenjuje da je to što je vlast dobila većinu za pokretanje inicijative za promenu Ustava u skladu s Prespanskim sporazumom — tek početak.
„Amandmani još nisu ni predloženi, pa postoji velika mogućnost da ovaj proces potraje i da deo partije VMRO u njemu aktivno učestvuje svojim kontraamandmanima, a ne samo da bezuslovno prihvatiti ono što vlast bude ponudila. Konačno, za usvajanje ustavnih amandmana opet mora postojati dvotrećinska većina i to na kraju mora potvrditi i predsednik države Ivanov, koji to svakako neće uraditi“, uveren je Čilimanov.
Dešavanja u Makedoniji, smatra naš sagovornik, odraziće se i na političku situaciju u Grčkoj, s obzirom na to da se arhitekta dogovora Atine i Skoplja, šef grčke diplomatije Kocijas, povukao sa funkcije.
„Treba imati u vidu da je i koalicioni partner vlade, Panos Kamenos, otvoreno napao „demokratski“ proces u Makedoniji, napisavši na Tviteru da se može videti da se oni koji glasaju protiv šalju u zatvor, a oni koji glasaju za dobijaju do dva miliona evra. U Grčkoj je naime Kamenosova partija otvorila pitanje postojanje tajnih fondova u grčkom ministarstvu spoljnih poslova, o kojima se takođe decenijama pričalo u Makedoniji, kako se makedonski političari potkupljuju tim tajnim novcem iz grčkih državnih fondova. Dakle, borba se sada nastavlja u makedonskom Sobranju, a paralelno se prenosi i na grčku skupštinu i tamošnju vladajuću koaliciju“, zaključuje Čilimanov za Sputnjik.
